Kako se na novosadskim ulicama menjao ideal lepote?

Pojam lepote teško je definisati. Sa tom mukom mučili su se i mnogo umniji ljudi. Kriterijum lepog stvar je subjektivnog ukusa, a većinom i trenda. Lepota i trend u simbiozi često su najlepša varka onoga što zaista jeste lepo.

Prva pomisao većini ljudi jeste da je lepota jednaka spoljašnjem izgledu.. Iako je to samo jedno od stvari koje bi mogli da spomenemo kao ono što potpada pod lepo, često je to, ono što i najviše privlači ljude.

Upravo iz ovog razloga, vođeni znatiželjom, pokušaćemo da odgonetnemo kako se menjao trend lepote u Novom Sadu i kakav je on danas u odnosu na prošlost.

Unazad nekoliko vekova i muškarci i žene su svoju spoljašnjost prikazivali onako kako je to moda ili vreme zahtevalo. Recimo muškarci su početkom 20. veka posebno isticali svoje špicaste, dugačke brkove kao znak muškosti, dok su dame birale svedenu i neupadljivivu garderobu kako bi se prikazale kao smerne žene i brižne majke.

Danas, ne možemo reći da je to baš slučaj. Pojam lepote umnogo se promenio.

Početak prošlog veka, Prvi svetski rat i društvena događanja nakon njega poviše su uticala na pristup modi, stilu i izgledu ljudi. Naime, nakon rata 20. godina prošlog veka, većina država i gradova, baš kao i Novi Sad, bili su izloženi novim trendovima.

Usled obnove tekstilne industrije i nedostatka stare tehnologije, bili su potrebni novi načini obrade. Tako se i moda povinula novim adaptacijama.

Vunena obrada je, od 20. godina prošlog veka, počela znatno da opada, kao i potražnja odevnih predmeta od vune, dok su neki drugi materijali postali aktuelni. Zimski vuneni kaputi bili su zamenjeni laganim kaputima od poliestera ili pamuka, dok su ostali odevni predmeti, postali dosta laganiji i opušteniji.

Usled modnih revolucija, baš kao i društvenih, žene su tih decenija između Prvog i Drugog svetskog rata bile oslobođene kalupa „žene – domaćice“, pogotovo u većim gradovima. U novosadskom stilu mogla se uočiti nešto lakša upotreba tkanina poput tila, žerseja, ali i Novosađankama dobro poznata svila.

Novosadska fabrika Svile, odnosno poznata „Svilara“ otvorena je još davne 1770. godine kao Novosadska svilara, među prvim fabrikama, a vremenom je Novi Sad postao centar obrade svile.

Baš u tim prvim godinama nakon Prvog svetskog rata, u totalnom obrtu ženske mode, pod uticajem velikih evropskih dizajnera poput Koko Šanel, žene, ali i proizvođači ženske modne industrije se usmeravaju na modne dodatke, poput šešira, marame od svile, lagane pašmine i lagane bluze, koje će se kombinovati nalik na mušku modu, uz pantalone, ali i suknje.

Muškarci su između dva Svetska rata, zadržali stil od ranijih godina. Odela sa oštrim krojem, šeširi, ali neprevaziđeni brkovi deo su kompletnog muškog stila koji referiše na ozbiljnost i muškost.

Časopis „Politika“ zabeležio je u jednom svom članku, da se zahvaljujući novosadskim fotografskim ateljeima svedoči o fotografijama stila prošloga veka, poput muškaraca u vojničkim odorama koji su bili utegnuti, ozbiljnih lica, ali i žena koje su se fotografisale  u dugačkim haljinama i u većini slučajeva sa šeširima.

Stil je tada, kao i sada, odražavao ideal lepote, kompletnog izgleda osobe, ali i njenu ličnost.

1925. godine počinje da izlazi beogradski časopis „Žena i svet“. Ovim, a kasnije i mnogim drugim, su se sve dostupniji svetski trendovi postavili kao jedna od bitnih karakteristika ličnosti. Žene su tada pod uticajem velikih modnih brendova, pokušavale da kod svojih krojačica sašiju nešto nalik tome.

Od 1919. godine do 1929. porastao je broj fabrika tekstilne industrije na ovom području, a sve veća upotreba različite vrste tekstila probudila je i trgovinsku industriju.

Žene su svoju lepotu, osim garderobom, isticale i lepim frizurama. Na ulicama Novog Sada mogle su se primetiti najzanimljivije ženske frizure, koje su najviše ličile na punđe. Šeširi su takođe bili pod obavezno.

Nakon Drugog svetskog rata, ženska lepota ogledala se u gracioznosti nalik na čuvene filmske dive poput Grejs Keli, Ave Gardner, ali i domaćih glumica poput Ružice Sokić, Mileve Dravić, kao i neprevaziđene heroine Mire Banjac.

Baš kao i Mira, na ulicama grada tih 60-ih i 70-ih godina prošlog veka, žene su često nosile kratke muške frizure.

Pored toga, nosile su se i lokne, kao i kosu do ramena. Šminka je bila zastupljena u dosta manjoj količini, jer je proizvodnja kozmetike bila ograničena, međutim na damama se mogao primetiti na damama crveni lak, lagana šminka poput maskare i karmina, dok su smelije žene nanosile i tanko izvučen ajlajner.

Muškarci su u decenijama nakon Drugog svetskog rata promenili tradicionalno shvatnje muške mode. Od tada se na ulicama grada mogao uočiti veliki broj muškaraca u sakoima, braon ili crne boje, pretežno napravljeni od vune.

Tih decenija je bilo popularnije oblačiti se nešto modernije, sa garderobom koja nije obuhvatala rekvizite poput šešira i štapova.

Kult dugačkih izuvijanih brkova je takođe ostavljen u deceniji iza.

Muškarci su bili obrijani i pošišani.

Odela su se nosila sa kravatama, tokom leta lagane, široke, košulje. Međutim muškarci nisu eksperimentisali sa previše boja.

Hipi pokret je dosta uticao na mlade osobe, pa su se kao bunt javile u garderobi dosta kraće stvari, raznobojne i šarene. Frizure na mladima više nisu bile uglađene u punđe ili pošišane, nego puštene i talasaste.

Osamdesete godine prošlog veka su donele da novitet u svakodnevnom stilu, odnosno kombinaciju sportskih stvari sa svakodnevnom garderobom.

Devedesetih godina se na ulicama Novog Sada mogla uočiti prevlast sportskih šarenih kombinacija. Žene su nosile na sebi dosta nakita, dok su muškarci često bili viđeni sa kačketima na glavama.

Novi vek je rezultirao neke nove pravce odevanja, frizura i šminkanja.

Stariji žitelji Novog Sada ostali su verni klasičnijim varijantama izgleda, dok su mladi eksperimentisali sa modom, u skladu sa svojim afinitetima. Prvih godina 21. veka mladi su se oblačili po uzoru na muzičke zvezde, od hip-hop pravca, do roka i popa.

Najčešći prikaz ideala lepote i stila za novi vek jesu slike mladih sa tek tada osnovanog muzičkog festivala „Exit“.

Danas se na ulicama grada primećuju rehabilitovani modni stilovi iz 80-ih i 90-ih godina prošlog veka, ali i čudni standardi lepote.

Današnji ideal lepote sve više poprima ideal neprirodnog. Po uzoru na filtere i razne aplikacije koje uređuju naše lice i telo, mnogi popuštaju pod pritiskom estetskih korekcija, pokušavajući da dostignu neke isuviše neprirodne standarde lepote. U tome čak preterujući.

Na ulicama grada Novog Sada, sve više je sređenih i našminkanih devojaka, ali daleko od one lepote koja je nekada bila ideal.

Vreme se menja, trend i moda ne bi trebalo da utiču na idel lepote, jer lepota se nalazi u svemu oko nas, u nama, i lepota nije trend decenije, nego ono čime svako od nas odiše.

Zato novosadske ulice i mi u njima, svi zajedno, predstavljamo lepotu samu po sebi.

Kako bi tramvaji mogli da se vrate u Novi Sad?

Preuzmite android aplikaciju.