Поводом обележавања 175 година од рођења публицисте, политичког теоретичара и идеолога социјализма Светозара Марковића (1846–1875), Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки и збирке Рукописног одељења Матице српске.
Поставка се може погледати од 11. до 31. октобра 2021. године у јавном каталогу Библиотеке, на њеном веб-сајту , као и на YouTube каналу Библиотеке.
Ауторке изложбе су Татјана Богојевић и Бојана Бјелица, уредник Селимир Радуловић.
Светозар Марковић, једна од најмаркантнијих појава у историји српске друштвене и политичке мисли
Светозар Марковић школовао се у Рековцу и Јагодини, гимназију завршио у Крагујевцу (1860) а Вишу школу у Београду (1863), Технички факултет Велике школе завршава 1866. године у Београду, након чега одлази на техничке студије у Русију (1866–1869) и у Цирих на Политехнички факултет.
Био је веома предан изучавању тадашњих модерних западноевропских политичких и друштвених теорија и доктрина. Учествовао је у раду Уједињене омладине српске и сарађивао у Младој Србадији, а у јуну 1871. покренуо први социјалистички листа на Балкану Раденик, у којем заступа идеје Интернационале и Париске комуне.
Од 1873. време проводи у Београду и Крагујевцу, где поред публицистичког рада, покреће разноврсну практичну политичку делатност. Био је једна од најмаркантнијих појава у историји српске друштвене и политичке мисли. Тежио је преображају српског друштва на новим социјалистичким основама, под утицајем Чернишевског, Доброљубова, Писарева, Сеченова, Бакуњина, Ласала и др. Био је инспирација и симбол многих потоњих генерација.
У Новом Саду, 1872. године, пише своје најзнаменитије дело Србија на Истоку. Васпитање и образовање је, за Марковића, било од прворазредног значаја, и то не било какво васпитање и образовање, већ оно које подиже моралну снагу народа и оспособљава га за остваривање идеала којима тежи. Сматрао је да само хармоничне личности могу да мењају нехармонична друштва, а равноправност свих стављао је изнад свега.
Два најзначајнија рада из књижевности била су: Певање и мишљење (1868) и Реалност у поезији (1870) при чему се залагао за истинит приступ животу, разрачунавајући се са романтичарима.
Сугерисао је да књижевност треба да служи општем напретку народа, истичући значај модерног реалистичког романа.
Преузмите андроид апликацију.
