Poklon zbirka Dragiše Brašovana nalazila se u kući u kojoj je poznati arhitekta stanovao, u Strahinjića bana u Beogradu. Pred kraj života Viktorije Brašovan, njegove druge supruge, određeni komadi nameštaja, lični predmeti i slike poklonjeni su Galeriji Matice srpske.
Dela i predmeti su stizali u periodu od 2020. do 2023. godine, a nakon konzervatorskih radova 136 dela je izloženo od 1. juna do 15. septembra u najstarijoj srpskoj galeriji.
Zbirka se sastoji od dela likovne umetnosti, stilskog nameštaja, primenjene umetnosti, dokumentarnog materijala i ličnih predmeta, ističe za naš portal Ivana Janjić, kustoskinja GMS.
„Hteli smo da bude topao, privatni prostor i da rekonstruišemo osećaj Brašovanovog enterijera. Mislim da će naše sugrađane iznenaditi ova poklon zbirka, jer mi znamo Dragišu Brašovana kao modernog arhitektu, na osnovu Banovine, Radničkog doma i Pošte. Ali, on ima i pre toga mnogo eklekticizma i nalazi inspiraciju u prošlim vremenima. Ide u bilo koje vreme- od Grčke, Rima, renesanse, baroka, srednjeg veka. On crpi iz različitih stilskih epoha delove i postaje autentično brašovanska, da tako kažem“- rekla je Janjić.
Jedan od interesantnijih predmeta izložbe je posuda za posluživanje sardine, koja je bogato ukrašena. Ova posuda je urađena u Beču, u jednog uglednoj radionici.
„Sitni predmeti su kod Brašovana pažljivo birani i nijedan predmet nije izabran tek tako, on se zaista trudio da kupuje interesantne primerke i nešto što je unikatno. On je kupovao stari nameštaj, onda ga je doterivao i prepravljao, igrao se s njim“- kaže kustoskinja.
Brašovan je mnogo putovao, a bio je otvoren za druženja i nova poznanstva. Njegova kuća je konstantno bila otvorena i u njoj su se okupljali umetnici, arhitekte, prijatelji. Tri povezana salona u dorćolskoj vili bili su mesto povezivanja privatnog i poslovnog.
„U zbirci je dekorativna kutija iz Paleha u Rusiji, oblasti koja je poznata po ukrasnim kutijama u papir maše tehnici koje su ručno oslikavane temperama. Ta oblast izrodila je mnogo ikonopisaca, a oni su nakon revolucije prešli na dekorativno ukrašavanje i najčešće su se tu nalazili motivi bitaka, što mitskih što srednjevekovnih. One su jako precizne i dosta jednostavne“- navela je Janjić.
Galerija Matice srpske bogatija je i za triptih u duborezu ikone Svetog Vasilija Velikog, porodične slave Brašovana. Pored nje se nalazi i slika Svetog Save, slikara Stepana Kolesnikova, značajnog ruskog umetnika koji je bio veoma poštovan u Beogradu i prestižne beogradske porodice imale su njegovu sliku.
Tu je i posuda za punč, u obliku bundeve, sa staklenom sipaćom kašikom, a koristila se za zabave u salonu.
Brašovan je projektovao BIGZ, državnu štampariju u Beogradu, brojne vile u Beogradu su sačuvane, a takođe je radio i rekonstrukciju tzv. Titovih salona na Petrovaradinskoj tvrđavi 1960. godine.
„Hteli smo da naglasimo svetlost, jer u poklon zborci ima mnogo svećnjaka, lampi i lustera. On je očigledno poklanjao veliku pažnju igri svetla, senke. Tu su i brojna ogledala. Ne treba da ga zaboravimo jer svakodnevno prolazimo pored njegovih objekata koji bi trebalo da se čuvaju za budućnost. Ako znamo šta je vredno znaćemo da ga sačuvamo“- zaključila je kustoskinja.
„Srpska Kapadokija“ počinje sa radom sutra – Pogledajte kako teku pripreme (FOTO)
Preuzmite android aplikaciju.
