Izložba starinskih vezenih kuvarica i fotografija sa uskršnjim motivima održana je juče u prostorijama Mesne organizacije “Narodni heroji”, povodom čega su se u dobrom raspoloženju okupile sugrađanke u penziji, članice kreativne radionice “Bubamara”, koja funkcioniše u sklopu te Mesne organizacije.
Po rečima organizatorke izložbe i predsednice Mesne organizacije “Narodni heroji” Ljubice Jovanović, inspiracija za izložbu nastala je iz činjenice da je naš grad poneo titulu Evropske prestonice kulture, čiji su značajni segmenti kultura sećanja i očuvanje tradicije.
“Kao organizacija, podržavamo sve naše članove i njihove ideje, a posebnim uspehom smatramo to što okupljamo ljude i iz svakoga izvlačimo ono najbolje“, objasnila je Ljubica Jovanović.
“Izložbu smo organizovali u želji da očuvamo našu narodnu tradiciju i prenesemo je mlađim generacijama, da se ne zaboravi. U neka davna vremena kuvarice su bile obavezan deo svakog domaćinstva, štitile su zid iznad šporeta i ostalih delova kuhinje, gde se spremala hrana, jer lakše je bilo oprati tkaninu, nego krečiti. Za njihovu izradu potrebno je imati ideju, mnogo dobre volje i strpljenja.“
Izložene kuvarice delo su jedne od članica kreativne radionice “Bubamara” Dragice Rajić, koja je po struci diplomirani ekonomista, u čemu je i provela svoj radni vek, ali uvek je nalazila vreme za ručni rad.
“Uvek sam se time bavila, to je moja ljubav od detinjstva, koju su mi prenele baka i majka“, potvrđuje Dragica Rajić.
“Najviše volim primenjeni vez, a tokom poslednjih nekoliko godina drugarica me je uputila i u heklanje. Dok su mi unuci bili manji, ušivala sam im, recimo, motive ninya kornjača na gornjake, to su bile njihove želje. Pored sebe uvek imam neki ručni rad i knjigu. Na kuvaricama su mi posebno dragi šaljivi motivi.
Među ovde izloženim radovima takvi su natpisi: „Cura crna, pa i vino crno, je li čudo ako sam posrn’o” ili “Ja sam bata iz Banata, espap moj vredan zlata”, a on sa sobom nosi šunku i gusku za klopu…
Tu su i natpisi na slovačkom i mađarskom jeziku. Moja poruka za sve, ne samo za mlade, je da ovakav rad treba zaštititi i sačuvati. Nažalost, mislim da za to nema mnogo interesovanja, a bilo bi lepo da Novi Sad dobije neki prostor u kojem bi uvek bili izloženi različiti radovi starih i umetničkih zanata, i domaće radinosti. Na taj način bi ih neko uvek video i ne bi bili zaboravljeni.“
Preuzmite android aplikaciju.
