Изложба старинских везених куварица и фотографија са ускршњим мотивима одржана је јуче у просторијама Месне организације “Народни хероји”, поводом чега су се у добром расположењу окупиле суграђанке у пензији, чланице креативне радионице “Бубамара”, која функционише у склопу те Месне организације.
По речима организаторке изложбе и председнице Месне организације “Народни хероји” Љубице Јовановић, инспирација за изложбу настала је из чињенице да је наш град понео титулу Европске престонице културе, чији су значајни сегменти култура сећања и очување традиције.
“Као организација, подржавамо све наше чланове и њихове идеје, а посебним успехом сматрамо то што окупљамо људе и из свакога извлачимо оно најбоље“, објаснила је Љубица Јовановић.
“Изложбу смо организовали у жељи да очувамо нашу народну традицију и пренесемо је млађим генерацијама, да се не заборави. У нека давна времена куварице су биле обавезан део сваког домаћинства, штитиле су зид изнад шпорета и осталих делова кухиње, где се спремала храна, јер лакше је било опрати тканину, него кречити. За њихову израду потребно је имати идеју, много добре воље и стрпљења.“
Изложене куварице дело су једне од чланица креативне радионице “Бубамара” Драгице Рајић, која је по струци дипломирани економиста, у чему је и провела свој радни век, али увек је налазила време за ручни рад.
“Увек сам се тиме бавила, то је моја љубав од детињства, коју су ми пренеле бака и мајка“, потврђује Драгица Рајић.
“Највише волим примењени вез, а током последњих неколико година другарица ме је упутила и у хеклање. Док су ми унуци били мањи, ушивала сам им, рецимо, мотиве ninya корњача на горњаке, то су биле њихове жеље. Поред себе увек имам неки ручни рад и књигу. На куварицама су ми посебно драги шаљиви мотиви.
Међу овде изложеним радовима такви су натписи: „Цура црна, па и вино црно, је ли чудо ако сам посрн’о” или “Ја сам бата из Баната, еспап мој вредан злата”, а он са собом носи шунку и гуску за клопу…
Ту су и натписи на словачком и мађарском језику. Моја порука за све, не само за младе, је да овакав рад треба заштитити и сачувати. Нажалост, мислим да за то нема много интересовања, а било би лепо да Нови Сад добије неки простор у којем би увек били изложени различити радови старих и уметничких заната, и домаће радиности. На тај начин би их неко увек видео и не би били заборављени.“
Преузмите андроид апликацију.
