Изложба Бојане Бојчић биће отворена је у понедељак, 3. фебруара, у Ликовном салону Културног центра Новог Сада. Изложба ће моћи да се погледа до 17. фебруара.
Плод нара, као веома мистериозан мотив, јавља се као саставни део многих дела кроз читаву историју уметности. За разлику од пропратног чиниоца који додатно појашњава или описује поједини призор на тим композицијама, нар на сликама Бојане Бојчић заузима главно место и најважнију улогу. Његова симболика била је главни узрок коришћења истог кроз векове – плодност, обиље, брак, страст, смрт, васкрсење, само су неки од појмова са којим је повезан и који су у различитим контекстима доприносили поруци дела. Међутим, постављен у центар слике, он постаје њен најважнији елемент, а сврха таквог приказа заснива се на идеји да сам посматрач има слободу да у тој сложености структуре и тумачења, доживи и поима призор на јединствен начин.
Иако се подстицај огледа у попречном пресеку плода нара – врло конкретној и опипљивој појави, Бојана се њиме поиграва и, не задржавајући се на миметичком, реалистичном приказу, постиже утисак нечега што превазилази видљиво и даје простор асоцијативним процесима и пољу маште. Свака фотографија као предложак буди различите реакције и ствара нове идеје за приступ ликовним изазовима. Управо та истрајност јесте једна од главних одлика Бојаниног рада који представља својеврсно подсећање на то да један исти мотив може да послужи као неисрцпни покретач и подстрек за поновно доживљавање и преношење утисака на платно, сваки пут са новим идејама, изменама и трагањима, која и сама рађају нову замисао. Увећан приказ нара, површине богате црвеним и окер тоновима игра различитих текстура, облика и боја његових делова стварају приказ који се својим ликовним богатством и одступањем од подражавања граничи са апстрактном композицијом.
Гледајући слике, посматрач прати потезе шпахтле и четке који пастуозним наносима боје описују унутрашњост и сложеност дешавања у том свету за себе. Управо то поређење нара са микрокосмосом који подсећа на свет својим обликом и тиме што је састављен од мноштва елемената, јесте још једна димензија схватања значаја овог мотива. Његова важност не лежи само у лепоти и занимљивости његовог изгледа већ и у ономе што оне представљају. Слике Бојане Бојчић могу се доживљавати као подсећање познате обраде теме memento mori над којима се човек може запитати о пролазности, пропадљивости и неминовности које живот са собом носи. Распон различитих фаза, замрзнутих у времену јесу простор између рађања и смрти, постепено сазревање које се огледа у зрелом плоду, и умирање на које нас подсећа сасушена кора и одсуство бобица. Управо та дихотомија и највећи контраст који је саставни део постојања јесу окосница која не служи да поколеба већ охрабри и подстакне на размишљање о томе колико су све појаве у вези једна са другом и колико је све у природи део вечне смене живота и смрти.
Predstava „Samci i samice“ 21. marta u Gradskoj koncertnoj dvorani
Преузмите андроид апликацију.
