Izbori u EU između 6. i 9. juna 2024. godine

Švedska trenutno predsedava Savetom EU.

Prema pisanju Euraktiva pismo je upućeno 12. maja i ono je odgovor na Mecolin predlog da se izbori održe u periodu od 23. do 26. maja.

U pismu je objašnjeno da, budući da države članice nisu mogle da donesu jednoglasnu odluku o datumu izbora, trenutni izborni zakon EU standardno postavlja izborne dane početkom juna.

„Kao što znate, Izborni zakon EU utvrđuje da je za promenu datuma potrebna jednoglasna odluka Saveta, nakon konsultacija sa Evropskim parlamentom. Budući da nijedan od alternativnih datuma nije dobio potrebnu podršku, primenjivaće se datumi utvrđeni izbornim zakonom EU“, navela je Rosval u pismu.

Kako se navodi, ta odluka može da stvori određene poteškoće, pre svega evroposlanicima koji će imati manje vremena da formiraju radnu većinu i donesu ključne odluke o novom sastavu Evropske komisije.

Na izborima 2019. godine, otprilike 60 odsto od 705 evroparlamentaraca bilo je novo u Parlamentu, dok se za naredne izbore očekuje da će biti više od 50 odsto poslanika u prvom mandatu.

Zakon je na snazi od 1976. godine i odredio je uslove za prve direktne izbore za Evropski parlament 1979. godine i od tada se nije menjao.

Pojedini poslanici iz Evropske narodne partije (EPP) nisu zadovoljni zakonom i smatraju da bi trebalo da se na nivou EU uvedu transnacionalne liste, da se građanima EU omogući da biraju manji broj evroparlamentaraca iz drugih zemalja na listi širom EU i da se pravno obavezuje tzv. Spicenkandidat proces, odnosno izbor kandidata za predsednika Komisije koji predstavlja evropsku političku stranku koja dobije najviše mesta.

Taj predlog EP je usvojen u maju prošle godine, ali države članice tek treba da glasaju o predlogu, što je malo verovatno da će učiniti pre sledećih izbora, što znači da će nacrt zakona biti odbačen.