Почетна > Србија
Србија

Историја заштите природе у Србији стара скоро 700 година – Душанов законик први говорио о сечи шума

Заштита животне средине данас је једна од најзначајнијих тема у свету, а у Србији и српским законима прве „речи“ о заштити природе налазе се још у Душановом законику старом више од 700 година.
Фото: Wikimedia Commons

Још на часовима историје у основној школи сви су чули за Сасе, германско племе вешто у рударству, које је за време 13. века насељавало подручје средњовековне Србије.

Укратко, како би се бавили рударством морали су сећи шуме и горе, а у Душановом законику из 1349. године дефинисано је како се сме наставити сеча дрвећа.

У 123. члану законика, између осталог, пише:

„А отсада унапред Сасин да не сече, а што посече, оно да не обрађује и људе не смешта, само да стоји пуста, да расте гора“, уз додатак да се сме сећи само колико је потребно и неопходно.
Фото: Wikimedia Commons/Mickey Mystique (Душанов законик)

То се може протумачити и првим законом о заштити природе и животне средине у српској историји, а следећи документ који се бави сличном тематиком дошао је пола века касније.

Закон о рудницима, или „рупама“ како су их тада звали, проглашен је 1412. године за време деспота Стефана Лазаревића. Овај закон ближе се бавио рудама, минералима, начинима њиховог ископавања, отварања и затварања рудника, њихових локација и слично, а првенствено је био намењен становницима Новог Брда, недалеко од данашње Приштине.

Нажалост, развој српских закона, али и мисли о животној средини, заустављен је и онемогућен периодом турске владавине. Из тог периода нема значајних писаних закона или повеља који се баве том тематиком.

Наредни закон из те области не постоји све до 1840. године, када је „Височнајом наредбом“ за време кнеза Михајла Обреновића утврђен ловостај, или потпуна забрана лова за поједине врсте дивљачи.

Након тога, у периоду независности Србије од Турака враћа се и „еколошка свест“, па се 1853. године доноси Уреба о Лову, а 1859. године Авала наредбом кнеза Милоша постаје прво заштићено подручје на простору данашње Србије.
Фото: Wikimedia Commons/CrniBombarder!!!

Чак 1860. године забрањен је лов на рибе тровањем и динамитом, а 1874. године заштићено је и подручје Обедске баре.

У наредних неколико деценија стигли су и Закон о шумама, Закон о лову и Закон о риболову, а велики корак стиже у 20. веку.

Тада је, 1938. године, донета Уреба о националним парковима, што је први озбиљнији покушај заштите пространијих делова природе тадашњој Југославији.

Као први национални парк на територији Србије проглашена је Фрушка гора 1960. године.
Фото: Градске инфо

Данас, на том списку се налазе и национални паркови Ђердап, Копаоник, Тара и Шар-планина.


Selo sa najlepšim drvoredom i četiri jezera na sat vremena od Novog Sada (FOTO)

Преузмите андроид апликацију.