Inflacija u Kini, merena rastom potrošačkih cena, porasla je u martu za 1,5 odsto na godišnjem nivou, najbrže u poslednja tri meseca, u odnosu na februarski nivo od 0,9 procenata.
Rast potrošačkih cena je nadmašio prognoze analitičara, koji su u anketi Rojtersa predviđali međugodišnju stopu od 1,2 posto.
Druga po veličini svetska privreda je u martu bila pod pritiskom zbog obnovljene epidemije kovida-19, pri čemu su proizvodni i uslužni sektori prijavili pad aktivnosti.
Vlasti su predstavile mere podrške privredi, koje uključuju veću fiskalnu potrošnju i smanjenje poreza na dohodak za mala preduzeća.
U odnosu na mart prošle godine, cene hrane su pale za 1,5 posto u poređenju s padom od 3,9 procenata u februaru, što se negativno odrazilo na opštu inflaciju za 0,28 procentnih poena, prema podacima Nacionalnog biroa za statistiku (NBS).
Istovremeno, rast proizvođačkih cena u Kini je usporio u martu, uprkos troškovnim problemima izazvanim ratom u Ukrajini i uskim grlima u lancu snabdevanja.
Indeks proizvođačkih cena je porastao za 8,3 posto na godišnjem nivou, spustivši se sa februarskog nivoa od 8,8 odsto.
Dok je ovo najsporiji međugodišnji rast proizvođačke inflacije u Kini od aprila 2021. godine, mesečni rast od 1,1 posto je bio najbrži u poslednjih pet meseci.
Naftne kompanije inaksirale 3 milijarde evra od početka rata u Ukrajini
Preuzmite android aplikaciju.
