Svetsku ekonomiju, inicijalno poljuljanu pandemijskim šokovima, dodatno je uzdrmalo izbijanje rata između Ukrajine i Rusije.
Sa svakim novim saopštenjem zavoda za statistiku širom sveta, slušamo kako su poslednje zabeležene stope inflacije najviše u poslednjih nekoliko decenija.
Inflacija u Evropskoj uniji je u februaru ubrzala rast i popela se na 6,2 odsto, čime se popela na novi istorijski rekord, prijavio je Evrostat.
Prošle godine, inflacija u bloku je iznosila 1,3 odsto.
Najveći godišnji rast cena zabeležen je u Litvaniji (14 odsto), Estoniji (11,6 odsto) i Češkoj (10 odsto), dok su najniže stope inflacije imali Malta i Francuska (po 4,2 odsto) i Portugalija, Finska i Švedska (sve po 4,4 odsto).
Centralna banka Bosne i Hercegovin očekuje vanredno snažan inflatorni šok tokom prvog polugodišta 2022.
„Procenjujemo inflaciju za prvo polugodište na nivou od 9,2 posto“, saopšteno je iz CBBiH.
Nasuprot svim predviđanjima instituta u Nemačkoj, inflacija će ove godine rasti brže. Dosadašnje procene su bile da će cene rasti za 3,3 odsto, a nove ukazuju da će pak one rasti između 5,1 i 6,1 odsto.
Sve te brojke poklapaju se i sa činjenicom da danima gledamo kako nemali broj ljudi pustoše supermarkete u svojim zemljama i sve to često ide do te mere da za njima retko šta ostaje.
Tako je na rafovima sve teže naći brašno, ulje, šećer, ali i mnogu drugu robu.
„Poskupljenja dolaze u talasima. To smo videli kod cene goriva. Sledeće poskupljenje biće osetno u naredne tri, četiri nedelje, a dok poslednji talas usledi može trajati i do godinu dana“, rekao je Ssnelbeher za agenciju APA“, ekonomista Volfgang Ssnelbeher iz konsultantske kuće „Boston Konsalting grup“.
Tri loša scenarija
Srbija za sada ne oseća krizu, ima dovoljno hrane i energenata.
Ipak, neizvesno je koliko će kriza u svetu trajati i kako će se odraziti na ekonomiju.
Predviđeni rast bruto domaćeg proizvoda za ovu godinu je 4,5%, a uz povoljne prognoze Međunarodni monetarni fond ocenjuje da bi deficit i javni dug mogli biti veći od plana.
U Privrednoj komori Srbije (PKS) smatraju da treba održati jednocifrenu inflaciju do kraja godine i to zbog psihološkog faktora. Tvrde i da imati dugo inflaciju znači i nekoliko izvesnih loših scenarija.
„Kada imate dugoročno prisustvo inflacije, a manju potražnju, to onda dovodi do niske stope rasta, stagnacije, i uz prisustvo povećanih troškova ne možete da kao privrednik smanjite cene inputa proizvodnje sirovina, materijala, ali možete da vršite uštede na radnoj snazi i to dovodi do slabijeg rasta zarada ili otpuštanja“, ističe finansijski analitičar PKS Bojan Stanić.
Allianz je objavio istraživanje o globalnoj trgovini koja se suočava trenutno s cenovnim šokovima i porastom potražnje.
Prema njihovom istraživanju za sve evropske zemlje, 0,5 odsto hrvatskog BDP-a ovisi o ruskim resursima,
Ekonomske posledice rata u Ukrajini, uticaće će na usporavanje rasta BDP-a širom sveta, posebno na ekonomiju evropskih zemalja.
Istovremeno, ocenjuju, novi talas koronavirusa u Kini predstavlja veliki izazov za globalne lance snabdevanja, što će u konačnici uticati na produženje rokova isporuke.
Preuzmite android aplikaciju.
