Светску економију, иницијално пољуљану пандемијским шоковима, додатно је уздрмало избијање рата између Украјине и Русије.
Са сваким новим саопштењем завода за статистику широм света, слушамо како су последње забележене стопе инфлације највише у последњих неколико деценија.
Инфлација у Европској унији је у фебруару убрзала раст и попела се на 6,2 одсто, чиме се попела на нови историјски рекорд, пријавио је Евростат.
Прошле године, инфлација у блоку је износила 1,3 одсто.
Највећи годишњи раст цена забележен је у Литванији (14 одсто), Естонији (11,6 одсто) и Чешкој (10 одсто), док су најниже стопе инфлације имали Малта и Француска (по 4,2 одсто) и Португалија, Финска и Шведска (све по 4,4 одсто).
Централна банка Босне и Херцеговин очекује ванредно снажан инфлаторни шок током првог полугодишта 2022.
„Процењујемо инфлацију за прво полугодиште на нивоу од 9,2 посто“, саопштено је из ЦББиХ.
Насупрот свим предвиђањима института у Немачкој, инфлација ће ове године расти брже. Досадашње процене су биле да ће цене расти за 3,3 одсто, а нове указују да ће пак оне расти између 5,1 и 6,1 одсто.
Све те бројке поклапају се и са чињеницом да данима гледамо како немали број људи пустоше супермаркете у својим земљама и све то често иде до те мере да за њима ретко шта остаје.
Тако је на рафовима све теже наћи брашно, уље, шећер, али и многу другу робу.
„Поскупљења долазе у таласима. То смо видели код цене горива. Следеће поскупљење биће осетно у наредне три, четири недеље, а док последњи талас уследи може трајати и до годину дана“, рекао је Сснелбехер за агенцију АПА“, економиста Волфганг Сснелбехер из консултантске куће „Бостон Консалтинг груп“.
Три лоша сценарија
Србија за сада не осећа кризу, има довољно хране и енергената.
Ипак, неизвесно је колико ће криза у свету трајати и како ће се одразити на економију.
Предвиђени раст бруто домаћег производа за ову годину је 4,5%, а уз повољне прогнозе Међународни монетарни фонд оцењује да би дефицит и јавни дуг могли бити већи од плана.
У Привредној комори Србије (ПКС) сматрају да треба одржати једноцифрену инфлацију до краја године и то због психолошког фактора. Тврде и да имати дуго инфлацију значи и неколико извесних лоших сценарија.
„Када имате дугорочно присуство инфлације, а мању потражњу, то онда доводи до ниске стопе раста, стагнације, и уз присуство повећаних трошкова не можете да као привредник смањите цене инпута производње сировина, материјала, али можете да вршите уштеде на радној снази и то доводи до слабијег раста зарада или отпуштања“, истиче финансијски аналитичар ПКС Бојан Станић.
Allianz је објавио истраживање о глобалној трговини која се суочава тренутно с ценовним шоковима и порастом потражње.
Према њиховом истраживању за све европске земље, 0,5 одсто хрватског БДП-а овиси о руским ресурсима,
Економске последице рата у Украјини, утицаће ће на успоравање раста БДП-а широм света, посебно на економију европских земаља.
Истовремено, оцењују, нови талас коронавируса у Кини представља велики изазов за глобалне ланце снабдевања, што ће у коначници утицати на продужење рокова испоруке.
Преузмите андроид апликацију.
