Američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil izjavio je danas da SAD ne odobravaju jednostrane poteze Prištine, a da je Beograd dobro postupio držeći se dijaloga.
„SAD su vrlo jasno stavile do znanja da budućnost ove situacije treba rešiti dijalogom, putem onoga što radi specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak. Mi dosledno podržavamo to. I mislim da smo takođe bili prilično jasni da smo nezadovoljni kada neko odstupi od dijaloga ili preduzme jednostrane korake“, rekao je Hil za Radio televiziju Srbije (RTS).
On je dodao da se Srbija drži dijaloga i ocenio da je to ispravan pristup.
„Moraćemo da vidimo kako ćemo proći kroz ovo, ali želim da vas uverim da je apsolutno naš stav da dijalog ima sve elemente koji mogu rešiti ove probleme i ovi problemi moraju biti rešeni dijalogom“, naveo je Hil.
Prema njegovim rečima, SAD su jasno u više navrata u poslednjim danima i nedeljama iznele stavove, posebno po pitanju mosta na Ibru i potrebe za formiranjem Zajednice srpskih opština (ZSO).
„Bili smo vrlo jasni da oni koji skrenu sa dijaloga rizikuju da skrenu sa naše politike. Ono što mogu reći je da je Srbija radila veoma naporno na ovome. Srbija je dobro postupila držeći se dijaloga i ja bih stvarno ohrabrio Srbiju da nastavi sa tim“, istakao je američki ambasador u Srbiji.
Hil je izjavio da odnos SAD i Srbije raste i uspešno se razvija, jer postoji mnogo zajedničkih interesa.
„Mislim da imamo neku vrstu strateškog zajedničkog interesa u pogledu toga gde želimo da idemo. Veoma smo zabrinuti zbog regionalnih pitanja, ali takođe smo veoma zabrinuti zbog onoga što se dešava u Ukrajini. Tako da mislim da postoje mnogi pozitivni znaci u pogledu toga kuda će se odnos Sjedinjenih Američkih Država i Srbije razvijati. Da budemo jasni, Srbija ima mnogo izazova. Jedan od tih izazova, koji dele mnoge zemlje, jeste pitanje gde građansko društvo nalazi svoje mesto“, naveo je Hil.
Dodao je da je odnos SAD sa Srbijom široko zasnovan odnos, navodeći da što je šira baza – to će biti dugotrajnija.
Ambasador je ocenio da Srbija počinje da donosi važne strateške odluke, ističući da se jedna od njih odnosi na kupovinu „rafala“.
„Ono što Srbija radi nije samo kupovina aviona, već kupovina odnosa sa vazduhoplovnim snagama NATO-a. Mislim da je to veoma važno i da to neće biti promenjeno situacijom na terenu na Kosovu. Što ne znači da ne treba da se bavimo situacijom na Kosovu.
Mislim da se svi slažemo oko toga i želimo da vidimo da se to reši. Ali mislim da ono što ste videli sa posetom predsednika (francuske Emanuela) Makrona, kao i sa posetom kancelara (Nemačke Olafa) Šolca, predstavlja vrlo jasan pomak, i voleli bismo da vidimo da se to nastavi, u skladu sa željama srpskog naroda i srpskog rukovodstva“, naveo je Hil.
On je istakao da Srbija treba samostalno da donosi odluke, navodeći da je više puta to stavio do znanja.
„Nismo ovde da kažemo Srbiji šta da radi ili kako da se orijentiše. I jasno sam stavio do znanja tokom godina koje sam ovde da ne govorim nikome šta da radi. Oni moraju sami donositi odluke, i mislim da te odluke idu u pravom smeru“, objasnio je Hil.
Govoreći o evropskom putu Srbije, američki ambasador je rekao da je SAD uz svakoga, uključujući Srbiju, u smislu pridržavanja dijaloga i pristupa koji je iznela Evropska unija.
„Mislim da će stepen u kojem se Srbija pridržava tog pristupa pomoći njenim težnjama ka Evropskoj uniji. Evropska unija je to vrlo jasno stavila do znanja. I mi smo to jasno stavili do znanja“, rekao je Hil.
Što se tiče „provokacija, dešavanja na terenu i bilo kakvih jednostranih odluka“, Hil je podsetio da je i NATO vrlo jasno govorio o tome, kao i Evropska unija, i očigledno je da je SAD uz obe institucije.
„Teško je reći ljudima da moraju biti strpljivi. Ovo je teško pitanje, ali mislim da, kada je u pitanju uticaj na odnos SAD i Srbije, mi nastavljamo da idemo napred zajedno i očekujem da će se to nastaviti u budućnosti“, kazao je Hil.
Prema njegovim rečima, mnogo toga se dešava u poslednjim nedeljama i mesecima kada je reč o Evropskoj uniji, ne samo u pogledu članstva, već i u smislu otvaranja vrata za članstvo i pružanja okvira za vreme pristupanja.
„Ali i ovi planovi za rast su veoma stvarni i veoma važni za zemlje koje su uključene, posebno za Srbiju, koja ima veliki interes da vidi kako se njen pristup evropskim tržištima otvara. To se dešava, i ono što to omogućava, delom, jeste način na koji Srbija upravlja dijalogom sa gospodinom Lajčakom“, rekao je Hil.
Hil je takođe ocenio da je je realan put Srbije u EU, navodeći da je jasno da Evropa donosi strateški izbor u korist proširenja.
„Evropa govori o vremenskom okviru u smislu proširenja, ali je takođe uvela još jedan mehanizam, a to je model rasta, koji će pomoći zemljama koje još nisu spremne iz različitih razloga za punopravno članstvo, ali će im pomoći da imaju pristup jedinstvenom tržištu Evropske unije“, dodao je.
Prema njegovim rečima, na konferenciji na Bledu bio je iznenađen činjenicom da su premijer Srbije Miloš Vučević i ministarka za evrointegracije Tanja Miščević vrlo jasno stavili do znanja pravac kojim Srbija ide.
„Možda je isto toliko važno bilo i to što su se i Evropljani saglasili sa tom konstatacijom, da Srbija ide u tom pravcu. Ovo će transformisati srpsku ekonomiju. Ovo će transformisati odnose Srbije u čitavom regionu. Ovo je veoma važno za svakog Srbina, da ima pun pristup tržištima Evropske unije i, generalno govoreći, da uživa sve benefite koje Evropa može da pruži svojim članicama“, istakao je Hil.
Govoreći o procesu pridruživanja EU, Hil je rekao da je taj proces pregovarački.
„Na svakom koraku postoji dijalog između zemalja kandidata i Evropske unije. I ovaj dijalog je zapravo oblik pregovora. Nema sumnje da će taj proces ići dalje. Takođe nemam sumnje da Evropska unija razume svoju odgovornost u pogledu proširenja, ali takođe razume potrebu da radi sa zemljama koje teže članstvu i da obezbedi odgovore na dobra pitanja. Mislim da je to proces koji se dešava“, rekao je on.
Kako je dodao, strpljenje jeste teška stvar ali Srbija treba da razmotri šta je alternativa.
„Ne mislim da postoji mnogo alternativa. Važno je i to što Srbija nije sama u ovome. Postoji nekoliko zemalja koje prolaze kroz isti proces. A sve više je zemalja koje ne samo da Srbiji žele dobro, već i rade na tome da joj pomognu“, rekao je Hil.
Američki ambasador je ocenio da Srbija u pogledu njenih energetskih potreba dobija mogućnosti izbora.
„Ne samo između novih oblika energije, bilo da je to solarna ili vetroenergija, i starijih izvora energije koji, u određenoj meri, nestaju za Srbiju, već i izbore u pogledu toga odakle kupuje energiju. Znamo da Srbija radi sa drugim zemljama, kao što je Azerbejdžan. Mislim da postoji napor Srbije da diverzifikuje svoje energetske izvore, da pogleda različite gasovode“, naveo je on.
Govoreći o litijumu, Hil je ocenio da je to zaista velika prilika za Srbiju, ne samo za sadašnjost, već i za budućnost ali da o tom pitanju ne treba da odlučuju strane diplomate.
„Mislim da je to izuzetna prilika, ali u krajnjem slučaju to je na srpskom narodu da odluči“, istakao je Hil.
On je naveo da širom SAD postoje rudnici litijuma.
„Moja zemlja je veoma osetljiva na pitanja životne sredine. Nemačka takođe. A Nemačka je, mislim, jedan od glavnih pokretača celog pitanja litijuma. Tako da verujem da je sprovođenje ovakvog programa sa Zapadnom Evropom, regionom sveta koji je verovatno najviše zabrinut za životnu sredinu, ispravan put“, poručio je Hil.
Preuzmite android aplikaciju.
