Svi smo se barem jednom našli u situaciji gde smo doneli mišljenje o nekome ili nečemu na osnovu prvog utiska.
Ovaj fenomen poznat je kao “Halo efekat” i predstavlja psihološku tendenciju da jedna pozitivna karakteristika ili osobina utiče na našu percepciju celokupne osobe, proizvoda ili situacije. U ovom tekstu ćemo istražiti šta je Halo efekat, kako utiče na našu percepciju i zašto je važno da budemo svesni njegovog postojanja.
Šta je Halo efekat?
Halo efekat je koncept koji je prvi put opisan od strane psihologa Edvarda Torndajka 1920-ih godina. On se odnosi na tendenciju da jedna pozitivna karakteristika nekog objekta ili osobe utiče na našu percepciju drugih aspekata istog objekta ili osobe. Drugim rečima, ako neko ima privlačan izgled, često ćemo automatski pretpostaviti da je i inteligentan, uspešan ili prijateljski nastrojen, bez obzira na to da li zaista poseduje te osobine. Ovaj fenomen može biti prisutan u različitim situacijama, kao što su procena ljudi na osnovu fizičkog izgleda, brendiranje proizvoda ili čak političke procene.
Kako Halo efekat utiče na našu percepciju?
Halo efekat može biti snažna sila koja oblikuje naše sudove i odluke. Kada imamo pozitivan prvi utisak o nekome ili nečemu, skloni smo da ignorišemo ili minimiziramo negativne informacije koje bismo inače primetili. Na primer, ukoliko upoznamo nekoga ko je atraktivnog izgleda, možemo biti skloni da previdimo druge njegove karakteristike, kao što su nepristojnost ili egoizam, i automatski pretpostavimo da je ta osoba i po pitanju karaktera pozitivna. Ovaj fenomen može biti posebno izražen u medijima, gde poznate ličnosti često dobijaju pozitivnu reputaciju samo zbog svog izgleda, a ne nužno zbog svojih postignuća ili sposobnosti.
U svakodnevnici možemo videti mnoge primere ovog fenomena. Neretko se izvode opšti zaključci o osobi na osnovu nečega što zaista objektivno ne ukazuje ni na šta. Npr. osoba koja nosi naočare lako se procenjuje kao inteligentna, obrazovana, načitana…
Kako marketing koristi Halo efekat?
Prvi utisak koji potrošači steknu o brendu može biti od vitalnog značaja za uspeh marketinga. Kada potrošači dožive pozitivno iskustvo ili impresiju o određenom aspektu brenda, kao što su vizuelni identitet, kvalitet proizvoda ili korisničko iskustvo, taj pozitivan utisak može se preneti na celokupnu percepciju brenda. Potrošači često pretpostavljaju da će sve ostale karakteristike ili proizvodi određenog brenda biti jednako dobri kao i taj inicijalni aspekt koji je stvorio pozitivan utisak. Poznate ličnosti često reklamiraju proizvode jer sama njihova pojava pobuđuje prijatne emocije, koje se lako generalizuju i na proizvod koje reklamiraju.
Do kojih negativnih posledica vodi Halo efekat?
Iz navedenog možemo zaključiti da Halo efekat može lako dovesti do pogrešnih procena.
Npr. učitelj koji ima lep utisak o učeniku (jer se lepo ponaša i ne pravi probleme) može pokazati pristrasnost u ocenjivanju, u situacijama kada učenik ne pokazuje zadovoljavajuće znanje. Isto se može dogoditi i na intervjuima za posao.
Šta je objašnjenje za ovaj fenomen?
Ljudi, zarad osećaja sigurnosti, teže da brzo izvode zaključke o drugim ljudima i okolnostima. Na taj način mogu da ih brzo klasifikuju i da znaju kako dalje da se postave, što je u evoluciji bilo od izuzetne važnosti. Suprotna pojava, izvođenje brzih i negativnih procena se zove efekat (đavoljih) rogova.
Važno je kako ćete se postaviti prema halo efektu. Za početak, primetite ga. Sama svesnost o postojanju ovog efekta smanjiće verovatnoću prebrzih i generalnih procena. Druga važna stvar jeste da date sebi vremena. Time ćete doći do većeg broja informacija, što će Vas, svakako, odvesti u mnogo realističniju procenu. Kada ste u ulozi procenjivača (šef, nastavnik, intervjuer za posao) koristite što češće objektivne metode procene (npr. testove).
Halo efektu se ne možemo u potpunosti odupreti, jer je u našoj prirodi da donosimo brze zaključke. Ipak, vodeći se ovim savetima, možete minimizirati njegov uticaj na vašu percepciju.
Preuzmite android aplikaciju.
