U redovnom polugodišnjem izveštaju generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o KiM, koji će biti predstavljen 18. oktobra na sednici Saveta bezbednosni UN, navedeno je da su pojačana retorika između Beograda i Prištine i eskalacija tenzija na terenu, imali uticaj na napredak u normalizaciji odnosa u periodu od 16. marta do 15. septembra 2022. godine.
Kako je navedeno u izveštaju objavljenom na sajtu UN, dve strane su se najviše sporile oko glasanja na KiM tokom izbora u Srbiji, pitanja slobode kretanja i primene ranijih sporazuma o energetskim pitanjima i Zajednici srpskih opština.
„Tenzije i uzavrela retorika tokom perioda koja pokriva ovaj izveštaj oslikavaju krhku situaciju na terenu. Događaji od 31. jula na severu Kosova, kao reakcija na odluke kosovske vlade vezane za slobodu kretanja, bili su ozbiljna eskalacija, koja je dovela situaciju na ivicu konfrontacije sa potencijalno tragičnim posledicama“, navodi se u izveštaju generalnog sekretara UN.
Kontinuirana podrška zvaničnika Evropske unije i drugih međunarodnih aktera pomogla je da se deeskaliraju tenzije i održi angažman u dijalogu uz posredovanje Evropske unije, istakao je Gutereš.
Gutereš je istakao da je mir prevladao zahvaljujući širokom angažovanju diplomata, naglašavajući da se ne može dovoljno istaći važnost uzdržavanja i privrženosti dijalogu kako bi se rešila neslaganja.
Sastanak na visokom nivou između Beograda i Prištine, koji je 18. avgusta omogućila Evropska unija, pokazao je njihovu posvećenost mirnim rešenjima kroz dijalog uz posredovanje Evropske unije, istakao je Gutereš u izveštaju i pozvao dve strane da nastave angažman kako bi očuvale integritet procesa dijaloga i rešile sva nerešena pitanja.
U izveštaju UN se navodi da je od sredine marta do kraja avgusta na KiM zabeleženo devet incidenata vezanih za objekte Srpske pravoslavne crkve, uključujući pljačku crkve u selu Živinjane i paljenje srpske zastave skinute sa crkve u Vitini.
Prema podacima UNHCR-a, od 16. marta do 15. septembra 2022. godine, na KiM se vratilo 120 prethodno proteranih lica, od kojih su 102 Srbi.
Ukupan broj povrataka od 2000. godine, time je dostigao 29.285 osoba.
Van Kosova, uglavnom u Srbiji, živi oko 200.000 ljudi proteranih sa Kosova, stoji u izveštaju.
Preuzmite android aplikaciju.
