У редовном полугодишњем извештају генералног секретара УН Антонија Гутереша о КиМ, који ће бити представљен 18. октобра на седници Савета безбедносни УН, наведено је да су појачана реторика између Београда и Приштине и ескалација тензија на терену, имали утицај на напредак у нормализацији односа у периоду од 16. марта до 15. септембра 2022. године.
Како је наведено у извештају објављеном на сајту УН, две стране су се највише спориле око гласања на КиМ током избора у Србији, питања слободе кретања и примене ранијих споразума о енергетским питањима и Заједници српских општина.
„Тензије и узаврела реторика током периода која покрива овај извештај осликавају крхку ситуацију на терену. Догађаји од 31. јула на северу Косова, као реакција на одлуке косовске владе везане за слободу кретања, били су озбиљна ескалација, која је довела ситуацију на ивицу конфронтације са потенцијално трагичним последицама“, наводи се у извештају генералног секретара УН.
Континуирана подршка званичника Европске уније и других међународних актера помогла је да се деескалирају тензије и одржи ангажман у дијалогу уз посредовање Европске уније, истакао је Гутереш.
Гутереш је истакао да је мир превладао захваљујући широком ангажовању дипломата, наглашавајући да се не може довољно истаћи важност уздржавања и привржености дијалогу како би се решила неслагања.
Састанак на високом нивоу између Београда и Приштине, који је 18. августа омогућила Европска унија, показао је њихову посвећеност мирним решењима кроз дијалог уз посредовање Европске уније, истакао је Гутереш у извештају и позвао две стране да наставе ангажман како би очувале интегритет процеса дијалога и решиле сва нерешена питања.
У извештају УН се наводи да је од средине марта до краја августа на КиМ забележено девет инцидената везаних за објекте Српске православне цркве, укључујући пљачку цркве у селу Живињане и паљење српске заставе скинуте са цркве у Витини.
Према подацима УНХЦР-а, од 16. марта до 15. септембра 2022. године, на КиМ се вратило 120 претходно протераних лица, од којих су 102 Срби.
Укупан број повратака од 2000. године, тиме је достигао 29.285 особа.
Ван Косова, углавном у Србији, живи око 200.000 људи протераних са Косова, стоји у извештају.
Преузмите андроид апликацију.
