Dualno obrazovanje je budućnost u koju treba ulagati, a prioritet za godinu pred nama je da se integrišu i formalno i neformalno obrazovanje i da se ide u susret privredi još aktivnije, rekla je za Tanjug v.d. direktora Kancelarije za dualno obrazovanje Gabrijela Grujić.
„Cilj nam je da zajedno sa Agencijom za kvalifikacije i zavodom za unapređenje obrazovanja donosimo nove standarde da se referišemo i u odnosu na formalno dualno obrazovanje, ali i u odnosu na obuke“, rekla je Grujić.
Dodala je da dualno obrazovanje donosi dodatni kvalitet osiguran za sve mlade na nivou srednjeg i visokog obrazovanja.
„Mladi kroz ovu platformu mogu da uče na dva mesta, otvorena su im vrata učenja u kompanijama i proces učenja kroz rad postaje deo studijskog programa. Model je dobrovoljan i veliki broj učenika se upisuje na ovaj model obrazovanja naročito kada upisuju srednju školu“, objasnila je ona.
Kako je istakla, važan podatak jeste to da je od prošle godine čak 4.060 studenata aktivno u sistemnu dualnog obrazovanja.
„To znači da su ovu platformu prepoznali kao ogroman benefit za svoje buduće zapošljavanje“, istakla je Grujić.
Dodala je da kada počne proces učenja kroz rad u kompaniji to znači da su pored stručnih kompetencija polaznici integrisali i znanje i veštine iz prakse.
„Imali smo sreću da učimo od najboljih, u Švajcarskoj , Austriji i Nemačkoj je razvijen dualni model obrazovanja i donosi veliki benefit privredi, ali i mladima koji očekuju od takvog sistema obrazovanja da se brzo i zaposle“, kazala je Grujić.
Istakla je da je na pomoći zahvalna predsedniku Srbije, koji je prepoznao značaj dualnog obrazovanja i koji je od 2016. godine uspeo da obezbedi saradnju sa ekspertom Ursulom Renel.
„Kroz projekat sa švajcarskom vladom potpisali smo novi memorandum i u naredne četiri godine imaćemo značajne izmene Zakona o dualnom obrazovanju“, rekla je Grujić.
Istakla je da je značajan podatak da između 700 i 800 kompanija otvara vrata za praksu onima koji školu završavaju po dualnom principu obrazovanja.
„Još je značajnije koje su to kompanije i da mi imamo razvojnu privredu. Od 7. oktobra 2022. godine imamo otvorenu fabriku u Staroj Pazovi MTU najsavremeniji pogon za reparaciju motora, novi pogon kompanije Gruner u Vlasotincima, Rivijan u Beogradu, Tojotajer u Inđiji. Govorimo o kompanijama koje u svojim obrazovnim potrebama imaju visoke tehnologije“, navodi.
Prema njenim rečima zakoni, regulative i ostala stateška dokumenta su usklađeni sa razvojnom privredom Srbije.
„Orjentisani smo i ka malim i srednjim preduzećima kako bismo i njima pomogli da napreduju u svom poslovanju u budućnosti“, kaže ona.
Navodi da je interesantno da se ove godine za zanimanje bravar – zavarivač, po dualnom modelu obrazovanja, prijavilo 26 odsto od ukupnog broja zainteresovanih učenika, dok je njih 13 odsto zainteresovano za profil tehničara mehatronike.
Naglašava da su među budućim đacima i studentima popularni i svi profili iz razvojne avioindustrije.
Podseća da je prioritet Kancelarije da se integrišu i formalno i neformalno obrazovanje.
„Cilj je i da se ide u susret privredi još aktivnije, ali i da se referišemo u odnosu na obuke. Diploma je važna, ali važno je i da sertifikat za sveukupne kvalifikacije ili za deo kvalifikacija bude priznat, da podržimo priznavanje prethodnog učenja da ljudima kroz podzakonski akt omogućimo da mogu da steknu sertifikat za znanja koja su stekli u određenim kompanijama, a nisu imali prilike da se za određenu oblast formalno obrazuju“, objašnjava Grujić.
Dodaje da će, ako se donese takav set mera, to značiti da privreda ima odličnog partnera u ovom načinu obrazovanja.
„Kroz razvojne trening centre kojih ćemo u narednom periodu realizovati čak 12 uz podršku Vlade, imamo set aktivnosti koji će se baviti još čvršćim vezama sa privredom. Postajemo zemlja koja može da odgovori na svaki obrazovni izazov“, ističe ona.
Prema rečima Grujić prekvalifikacija i dokvalifikacija će biti veoma aktuelne u trening centrima.
Prema podacima iz JISP (Jedinstveni informacioni sistem prosvete) 68,92 odsto učenika iz dualnog obrazovanja zaposlilo se odmah po završetku školovanja, dok je po klasičnom modelu zaposleno njih 41,83 odsto.
Prosečna plata srednjoškolaca po dualnom modelu je 80.441,00 din, a po klasičnom 65.361 din.
Do sada je akreditovano 36 studijskih programa po dualnom modelu, koji se realizuju na 10 visokoškolskih ustanova, u saradnji sa 95 kompanija.
Preuzmite android aplikaciju.
