Od kako je javnost u Srbiji čula gnusne reči Dinka Gruhonjića o Srpskoj pravoslavnoj crkvi, autononomiji Vojvodine i pominjanje zločinca Dinka Šakića u pozitivnom tonu, ne prestaje da se priča o ovom srbomrscu koji svaku priliku koristi da pljuje po svemu što je srpsko.
Tako je prošle godine Gruhonjić napisao tekst pod nazivom „Višegrad – „grad turizma“, tamo gde su „žive lomače“ i gde decu iz Vojvodine vode na ekskurzije“ koji je objavljen na sajtu autonomija.info, poznatom po izrazito autonomaškoj i antisrpskoj uredničkoj politici.
U svojim tekstovima konsantno podstiče versku i nacionalnu mržnju, a u pomenutom članku Srbe naziva „silovateljima“, Srpsku pravoslavnu crkvu „ratnnoprofiterskom“…
Naime, on je u tekstu posvećenom Višegradu ponovo pljunuo po srpskom narodu, udarajući ovoga puta na ekskurziju na koju se vode đaci iz Vojvodine.
Namerno je naglašeno da su u pitanju deca „iz Vojvodine“, navodeći u nastavku teksta da su đaci iz „nekada multietničke Vojvodine“ sada prinuđena da gledaju „kič od Andrićgrada, Ćupriju, manastire pored kojih se nalaze spaljene bošnjačke kuće“ (?).
I u ovoj prilici, u već poznatom maniru, provlače se motivi njegove pisane i usmene reči – genocid, ali ne nad Srbima, već nad muslimanima, srpski zločini, pa onda opet, naravno, udarac na Srpsku pravoslavnu crkvu…
Šta kaže zakon?
U Krivičnom zakoniku Republike Srbije piše da „onaj ko javno izloži poruzi lice ili grupu zbog pripadnosti određenboj rasi, boji kože, veri, nacionalnosti, etničkog porekla ili nekog drugog ličnog svojstva, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do godinu dana“.
Gruhonjić se u pomenutom tekstu pita: Šta će nastavnici pokazati učenicima u Višegradu? On kaže:
„S obzirom da je Višegrad nakon Dejtonskog sporazuma ostao deo Republike Srpske, čija je vojska osuđena ne samo za progone, etnička čišćenja, masovna silovanja, granatiranje gradova i civila u njemu, masovno ubijanje sarajevske dece iz snajpera, već i za genocid u Srebrenici, ovo o ’gradu turizma’ je, draga deco, jedan strašni i krvavi cinizam, kojim se iznova i iznova spaljuju, kolju, ubijaju, bacaju s mosta žrtve, i iživljavanje se nastavlja unedogled“.
Tužilaštvo mora da reaguje na širenje rasne, verske i nacionalne mržnje
I tako, nabrajajući milion puta izrečene laži o srpskim „zločinima“, „genocidima“ i „etničkim čišćenjima“ Gruhonjić je nastavio u svom maniru da kolektivno optužuje naš narod za najgore zločine, dok nijednom rečju nije pomenuo srpska stradanja kako u poslednjim ratnim sukobima tako ni u Prvom i Drugom svetskom ratu. A i zašto bi kada ga srpske žrtve ne zanimaju, nego ga interesuje samo da našem narodu nalepi etiketu najvećih zlikovaca.
Ovakvim otvorenim lažima Gruhonjić ne samo da obmanjuje javnost, nego i otvoreno krši zakone Republike Srbije. Naime, sasvim je jasno da ova vojvođanska autonomaška ikona poreklom iz Banjaluke širi rasnu, versku i nacionalnu mržnju, za šta je srpskim zakonom predviđena kazna zatvora!
Zbog toga Tužilaštvo mora da reaguje i pokrene postupak protiv Gruhonjića, jer mu ovo nije prvi put da u svojim tekstovima i medijskim nastupima na najgnusniji način vređa pripadnike srpskog naroda i vernike Srpske pravoslavne crkve.
Iako je Tužilaštvo do sada žmurilo na slična krivična dela koja su počinili Gruhonjić i njegovi istomišljenici, krajnje je vreme da se pokrene postupak, te da se konačno stane na kraj širenju mržnje prema bilo kojoj etničkoj zajednici.
Na hiljade srpskih žrtava u okolini Višegrada
Sasvim „slučajno“, Gruhonjić je zaboravio da su Hrvati, pod vođstvom Jure Francetića 1942. godine, napravili masakr u Starom Brodu, kao i u svim ostalim mestima gde su zašli, a bila su većinom srpska.
Ovaj pokolj se dogodio u okolini Višegrada,poznat i pod nazivom „Krvavi Mladenci“. U mestima Stari Brod i Miloševići Hrvati su ubili oko 6.000 nenoružanih Srba, isključivo civile, žene i decu.
Bežeći od njih, sa nadom da će spasiti svoje živote i živote svoje dece, deo ljudi se udavio u Drini.
View this post on Instagram
Najmasovnije ubijanje ljudi je obavljeno 22. marta 1942. godine, a ubijanja su trajala čak do početka maja 1942.
Žrtve su pokušavale da se prebace na desnu obalu i domognu se slobode u Srbiji, međutim, mnogi od njih nisu dočekali da dođu do druge strane reke, utopili su se u hladnu Drinu.
Ostao je mali broj svedoka ovog masovnog pokolja, ali je u srpskom narodu, u istočnom delu Republike Srpske tačnije, ostala priča o 326 devojaka koje su se uhvatile za ruke i skočile sa velike stene u nabujalu Drinu, kako ne bi dozvolile da ih siluju, potom zverski ubiju.
Višegradom kružio letak sa uputstvima kako zastrašivati Srbe
Pošto ljubitelj ustaškog zločinca Dinka Šakića redovno referiše na ratove 90-ih godina, uporno tvrdeći da su samo Srbi krivi, možda bismo mogli da podsetimo na događaje iz 1991. godine. Tada je u Višegradu kružio letak za muslimane sa uputstvima kako da se ophode prema Srbima:
Razbijajte im prozore na kolima i kućama u kojima žive, Istresajte smeće pred njihova vrata, Mokrite u njihovim ulazima, Obilježavajte im kuće ili stanove, Pišite grafite prijeteće sadržine po njihovim kućama ili crkvama i sl.
Možda je ovo primer „kosmopolitizma“ o kom Gruhonjić tako često govori… Ipak, uskoro su pretnje prestale, a počela su ubistva. Ubistva Srba.
Agresivne muslimanske grupe su sve više koristile oružje u zastrašivanju Srba i u napadu na njih.
Pucale su po gradu Višegradu, pokazujući silu. U atmosferi ugroženosti, Srbi su izbegavali da se kreću po gradu, posebno žene i deca.
Na Ilindan 1992. godine ubijeno je deset srpskih civila na kućnom pragu. Pripadnici takozvane Armije BiH u krvavom piru ubili su i dvoje dece.
Krajem oktobra 1992. u Donjoj Lijeski kod Višegrada dogodio masakr. Naoružane muslimanske jedinice ubile su sedam meštana ovog sela.
Veliki kosmopolita Dinko Šakić, prolazeći kroz rodnu Bosnu i voljenu mu Hrvatsku zaboravi da, gledajući u planine i reke, u istim vidi srpske žrtve. Za njega su one beznačajne.
Andrićgrad i manastiri su za Gruhonjića „jezivi kič“
Dinko u tekstu navodi da je zgrožen prizorima u Višegradu, a „udario“ je i na velikog reditelja Emira Kusturicu:
– Dovedu ih u Andrićgrad, pa ih odvedu na Ćupriju, pa onda malo do manastira i onda – naravno – kod rendžera Nemanje na Mokru goru, Drvengrad. Da li im kažu da je reč o osobi koja je nekada bila slavni reditelj filmova ovenčanih važnim međunarodnim nagradama, dok god je inspiraciju za filmove crpeo iz Bosne i Hercegovine, republike/zemlje u kojoj je rođen, prohodao i naučio, u sarajevskim mahalama, jalijaški zanat „prodavanja cigle“? – napisao je.
Gruhonjić ne propušta priliku da udari na SPC koju krivi za „velikosrbski“ nacionalizam. Tako je i crkve u Vojvodini opisao kao „monumentalno odvratne“, ali potencijalno dobre da posluže kao pabovi!
Tako mu ni uređeni Višegrad, prelepa priroda, Drina, manastiri i Andrićgrad prestavljaju „kič“ koji „vojvođanska“ deca ne bi trebalo da posećuju.
Najbolje bi bilo da ista ta deca „vojvođana“ zaborave da su Srbi i da se odreknu Ive Andrića, i to, najbolje bi bilo, u korist Hrvata. Ili bi mu više odgovaralo da se sruši i Andrićgrad, i sruši spomenik Njegošu u istom, jer je i on svojevremeno proglašavan genocidnim piscem?
Time bi možda još više porastao u očima bosanskih muslimana koji su 1991. godine srušili spomenik srpskom nobelovcu koga su nazvali „markizom de Sadom“ koji je pisao istorijske laži o Bosni.
Gruhonjić bi decu radije vodio u Hrvatsku?
Mržnja prema Srbiji i srpskom narodu prožima se kroz gotovo svaki tekst na ovom sajtu, a ovim je pokazao da mu ni kulturno nasleđe nije bitno. I toga se odriče, dokle god je srpsko.
Možda bi mu se dopala tura po Hrvatskoj, obilazak Jasenovca i edukacija o osnivaču „srbosjeka“ Dinku Šakiću?
Možda, da ne postoji strah da se nešto tim „vojvođanima“ u „lijepoj Dinkovoj“ nešto loše može desiti samo zato što su Srbi, iako bi on voleo da „nisu ostali sa Srbijom“.
Protestno pismo javnih ličnosti – protiv neoustaških ideja na fakultetu i poruka Dinka Gruhonjića
Preuzmite android aplikaciju.
