Bivši specijalni izaslanik predsednika SAD Donalda Trampa za pregovore Beograda i Prištine Ričard Grenel ocenio je danas da je loša situacija u regionu, a posebno između Beograd i Prištine, rezultat toga što je SAD prepustila inicijativu Evropi u rešavanju kosovskog problema, kao i to što premijer privremenih pristinskih institucija Aljbin Kurti ne snosi posledice za svoje postupke.
On je za RTS rekao da treba pogledati činjenice i uporediti kakva je situacija na KiM bila za vreme Trampa, a kakva sada kada je američki predsednik Džo Bajden.
„Mislim da je prilično jasno da smo mi implementacijom ekonomskih sporazuma pokušavali da donesemo ekonomski razvoj i posao mladim ljudima, da dovedemo zapadne kompanije i investicije, da otvaramo granice, a sada smo došli do haosa zbog koga vidimo da NATO snage moraju da se umešaju. Ta promena bila je Aljbin Kurti“, ocenio je Grenel.
On je rekao da je radio sa Hašimom Tačijem, Abdulahom Hotijem i Kurtijem, i da je veoma zabrinut, jer Kurti nastavlja da odbacuje američke i evropske ideje.
„I nema posledica po njega zbog toga. Tako da će se to nastaviti sve dok SAD jasno ne pritisnu Kurtija, da bi znao kakve su posledice. To je ono što me sada brine u ovom trenutku, nema posledica po Kurtija“, rekao je Grenel.
On smatra da Bela kuća i Džo Bajden nisu posvetili dovoljno pažnje Zapadnom Balkanu, da Stejt department šalje ljude nižeg nivoa i da je njihova politika da prepuste inicijativu Evropljanima.
„Videli smo šta to znači, ima mnogo priče, ali nikakve akcije“, ocenio je Grenel.
On veruje da su SAD zainteresovane za region, ali ističe da je velika razlika između predsedničkog izaslanika koga je poslala Bela kuća i koji može da udje u Ovalni kabinet kod Bajdena i ljudi kojima je to sada povereno, koji su iz Stejt departmenta i koji podnose izveštaj državnom sekretaru.
Grenel je naveo da je Tramp posvećivao punu pažnju idejama ekonomskog razvoja i izgradnje regiona da bi se dobio Otvoreni Balkan.
„Ostavili smo po strani priče o politici i uzajamnom priznanju. O tome pričamo 20 godina i uzajamno priznanje ne stavlja hranu na sto ljudima koji pokušavaju da se staraju o svojim porodicama. Nama je potreban ekonomski razvoj obe strane, a to se nije desilo pod ovom administracijom“, ocenio je Grenel.
Na konstataciju novinara da su SAD prvi put pritisnule Kurtija radi formiranja Zajednice srpskih opština, Grenel ističe da je ZSO deo starog sporazuma i da je trebalo da bude sproveden u poslednje dve godine ali da se to nije desilo, jer Džo Bajden i Bela kuća nisu posvetili dovoljno pažnje.
Grenel takođe napominje da nijedan novi sporazum nije potpisan od kako je Bajden predsednik SAD, a kao inicijator Vašingtonskog sporazuma naglašava da je njime predviđano da se ukljucce privatne firme, a da zapadne firme dođu.
„Jedna od tačaka je bila diversifikacija izvora energija što bi bilo sjajno za Srbiju, jer sva energija dolazi iz Rusije. Mi mislimo da treba da postoje alternative. Veoma je važno da se vlade i zvaničnici sklone i da prepuste mesto privatnom sektoru“, rekao je Grenel.
Na pitanje šta misli o francusko-nemačkom sporazumu, Grenel je rekao da je on veoma uopšten i da nema detalja.
„Obe strane moraju da zahtevaju više detalja, jer bez njih ljudi neće potpisati ništa. Sada smo u situaciji kada moramo da primenimo prethodne ugovore. Ono što Francuska i Nemačka pokušavaju je novi sporazum koji će biti iznad svih prethodnih. Bolje bi im bilo da se koncentrišu da se sprovedu već potpisani sporazumi“, smatra Grenel.
On kaže da nije dovoljno pažnje posvećeno potrebama Srba na KiM i da je veoma zabrinut zbog rasta nasilja.
„U vreme Trampa potpisivali smo ugovore o normalizaciji, dovodili smo firme i investitore, privreda se razvijala i u Srbiji i na Kosovu, a sada se to ne dešava. Veoma sam zabrinut zbog rasta nasilja i pozivam obe strane da se koncentrišu na primenu ranijih sporazuma i ekonomske reforme za mlade ljude koji žive u njihovim državama da bi tamo i ostali i da ne moraju da se sele“, zaključio je Grenel.
Grenel o razlici Trampove i Bajdenove administracije po pitanju KiM
Preuzmite android aplikaciju.
