Vidimo da se pregovori Beograda i Prištine raspadaju, jer se Stejt dipartment dogovara sa Evropljanima, a kada njima prepustite da vode – dobijete mnogo priče, a malo akcije, rekao je za RTS nekadašnji specijalni izaslanik za dijalog u Trampovoj administraciji Ričard Grenel.
Ističe da je neophodno da „američki lideri povedu“ i da imaju poverenje obe strane. Za Aljbina Kurtija kaže da odbija sve ideje, te da nije od koristi.
Bili ste uključeni u dijalog Beograda i Prištine kao specijalni izaslanik SAD. Kako gledate na razgovore koji se sada vode?
Verovatno bismo celu emisiju mogli tome da posvetimo, prilično je neverovatno. Vidite, mislim da mi znamo da Kurti jednostavno nije od koristi u ovoj situaciji. Pregovarao sam sa njim i on je neko kome se nikada nije dopala nijedna ideja.
On je odbio svaku ideju koju su mu Amerikanci ponudili. Sada odbija i ideje koje nude Evropljani. Čak i Bajdenova administracija mora da ga kritikuje. I ja mislim da on ne služi svom narodu. Ne pomaže u ovoj situaciji. Nedostaje nam Tači ovih dana.
Šta mu daje toliku snagu, da može da se suprotstavi svima koji učestvuju u razgovorima?
Ne znam da li bih to nazvao snagom. On samo govori „ne“, on je „gospodin Ne“. Ako se vratite idejama Bila Klintona ili Baraka Obame, on odbija sve ideje koje su Amerikanci ponudili. Američki sistem to vidi. Konačno u Americi dolazimo do zaključka i to na obe strane da Kurti Amerikancima nije od koristi.
Da je neki srpski lider ili predstavnik tako postupio Srbija bi bila kažnjena, a Kurtiju se ništa ne dešava. Kako to objašnjavate?
Ja sada radim u privatnom sektoru, posmatram stvari spolja, kao i Vi. Ali dok sam bio u Trampovoj administraciji mi smo se prema Kurtiju ponašali veoma tvrdo. Neki bi rekli da sam preterivao. Čak da nisam bio fer.
Ja mislim da sam bio fer. Da sam imao uvid u politike i video ko je spreman da pokrene stvari napred. Niko ne misli da je ovo lak proces, teško je, ali obe strane moraju da se pokrenu.
Mi u Trampovoj administraciji smo mislili da sedenje za stolom i pričanje o politici ne vodi nikuda. Mi smo želeli ekonomski razvoj. To bi pokrenulo stvari.
Mladi ljudi koji ovo gledaju, mladi u celom regionu žele bolje plaćene poslove. A način da se to postigne je da se okonča ovaj zamrznuti konflikt, pa da krenemo u razvoj ekonomije.
I da u ovaj region dovedemo američke i evropske biznise kako bi stvorili bolju privredu sa bolje plaćenim poslovima.
Kako gledate na američku ulogu u pregovorima Beograda i Prištine?
Suprotno od „Amerika na prvom mestu“ je „konsenzus sa Evropljanima“. Mi u Trampovoj administraciji smo verovali da je neophodno da Amerika predvodi. Ljudi iz Bele kuće, iz administracije, moraju da stanu na čelo.
Ja sam postavljen da budem izaslanik predsednika, ne Stejt dipartmenta. Predstavljao sam predsednika Trampa. Mogao sam da uđem u predsednikov kabinet i predložim nešto. Mogao sam lično da mu kažem šta dve strane žele.
Toga nema kod predsednika Bajdena. Stejt dipartment se dogovara sa Evropljanima, a kada njima prepustite da vode dobijete mnogo priče, a malo akcije. To se sada dešava. Vidimo da se razgovori raspadaju. Potrebno je vođstvo Amerike, da američki lideri povedu i da imaju poverenje obe strane.
Ali kada se stvari zaglave rekao bih da američki ambasadori urade šta treba. Otkoče krizu, da tako kažem?
Da, bili su od koristi, ali neophodno je učešće Bele kuće, sa najvišeg mesta. Treba vam neko ko može da uđe kod predsednika u kabinet i dobije njegovu pažnju.
Imaju li SAD interes za ovaj region, bolje rečeno, koliki je taj interes?
Sigurno nije onakav kao u vreme Trampove administracije. Tada je mnogo ljudi iz administracije dolazilo ovde, bilo zainteresovano. Nismo videli posete na tom nivou, vidimo da se regionalni lideri zaista muče da pridobiju pažnju Amerike.
Ponoviću, mislim da je Bajdenova politika da se sve prepusti Evropljanima. A Evropljanima su potrebni Amerikanci. Dok sam bio izaslanik ja sam prilično redovno obaveštavao Pariz i Berlin.
Nismo se usklađivali sa EU i Briselom i u pravu su oni koji to govore. Ali sa Berlinom i Parizom sam blisko sarađivao jer sam verovao da ako radiš sa Nemcima i Francuzima onda će oni da se koordinišu sa Briselom, prepustimo to njima. Jer, kao što znamo, koordinacija sa Briselom zahteva puno radno vreme.
Pored Kosova, kako vidite potencijal ekonomskih odnosa SAD i Srbije. Trampova administracija bila je vrlo ambiciozna po tom pitanju, naročito u poslednjim mesecima mandata. Otvoren je DFC ofis. Šta se sa time dešava?
Rešili smo pitanje prelaza, zahvaljujući predsedniku Vučiću koji se oko toga založio. Mnogo toga smo pokrenuli za vreme Trampove administracije na ekonomskom planu. Podsetiću vas da smo imali četiri ekonomska sporazuma, poslednji je bio naročito obiman. Ali pre toga smo postigli sporazum sa obe strane koji je omogućio direktne letove između Beograda i Prištine. To treba sprovesti.
Ja ovaj region vidim kao veoma uzbudljiv. Volim da dođem u Srbiju. Ekonomija raste. Ovde ima energije, možda je vi ne osećate jer živite ovde, ali kada dođete odnekud, kada Amerikanci ovde dođu oni osete tu neverovatnu energiju. Ne osetite to u drugim mestima u regionu, ali u Srbiji osetite. Nadam se da ćemo dovesti mnogo američkih investitora, moramo stvari da pokrenemo kroz veliko prijateljstvo Amerike i Srbije.
Hajmo malo o američkoj energiji. Donald Tramp je najavio da će se kandidovati 2024. Da li ćete biti u njegovom timu i da li ćete ga podržati?
Ja ga podržavam i mislim da je bio najveći predsednik u našoj novijoj istoriji. Srećan sam što će se kandidovati i mislim da američki Srbi treba da glasaju za njega i da ga podrže. On je značajno uticao na ovaj region.
Uradiću sve što bude tražio od mene. Mislim da će biti neverovatno uspešan jer će se usmeriti na ekonomiju. Spustiće cenu nafte, oboriće inflaciju. To će uticati na ceo svet. Svetu treba neko poput Trampa.
Reći ću vam još nešto. Ne verujem da bi bilo rata u Ukrajini da je Tramp predsednik. Mislim da on zna da okrene telefon, zna šta je teška diplomatija, on razgovara direktno sa ljudima.
Videli ste šta je uradio sa Severnom Korejom. On je bio spreman da podigne slušalicu i pozove predsednika Putina. On se ne boji pregovaranja. A to je ono što nam je potrebno u američkom vrhu.
A vaša uloga?
Ostavimo predsedniku Trampu da o tome odluči, a ja sam spreman da uradim sve što treba da bude ponovo izabran.
Mnogi se pitaju, kako vi volite da kažete u Americi, šta vas dovodi u naš šumarak?
Da, to je divna izreka. Ja sam sada u privatnom sektoru i radim sa privatnim investitorima na ostvarivanju ekonomskih ideja kakve smo osmislili dok sam bio u vladi, a to je da se privatni sektor dovede u region. Mislim da ima mnogo privatnog novca, investicija, koje se ovde mogu napraviti. Naravno da investitori žele da profitiraju, ali uvek je u pitanju kretanje napred. Ja u ceo region prilično redovno dolazim nastojeći da dovedem neke uzbudljive američke investicije.
Da završimo uzbuđenjima, za koga navijate na Svetskom prvenstvu?
Za Amerikance, naravno.
Mislio sam da imate simpatije i za još neki tim.
Ja sam potpuno za Ameriku.
Ričard Grenel: Kurtijevo prkošenje oko tablica nije ništa novo
Preuzmite android aplikaciju.
