Krvni ugrušak, sama reč nam budi nelagodu. Međutim, iako nastaju iz nekoliko razloga, trebalo bi da spoznate simptome na vreme i tako spasete sebi život.
Krvni ugrušci nastaju kada dođe do oštećenja krvnih sudova i aktiviranja mehanizma zgrušavanja u oblasti u kojoj se krv ne kreće dobro. Oni se obično formiraju kada telo oseti povredu na nekom području i formiraće prirodni utikač koji koristi trombocite za zaustavljanje krvarenja.
Međutim, određeni poremećaji sa faktorima zgrušavanja mogu stvoriti krvne ugruške kada nisu potrebni. Autoimune bolesti, rak, infekcije i otkazivanje organa ometaju delikatnu kaskadu zgrušavanja i stvaraju krvne ugruške koji oštećuju telo.
Do sada se pokazalo i da kovid povećava rizik od stvaranja krvnih ugrušaka, posebno u prve dve nedelje od infekcije. Istraživači veruju da kovid izaziva krvne ugruške zbog visokog nivoa upale povezanih sa bolešću.
Kako virus pogoršava delove celog tela, formiraju se antitela koja se akumuliraju u uskim prostorima i stimulišu stvaranje krvnih ugrušaka.
Lekari doduše smatraju da ljudi koji su ranije imali ugruške, rak, imobilizaciju, stariji su ili su kritično bolesni imaju najveći rizik od zgrušavanja.
Ljudi sa hroničnim oboljenjima kao što su koronarna arterijska bolest, dijabetes, hipertenzija i poremećaji metabolizma imaju veći rizik za stvaranje krvnih ugrušaka.
Takođe imate veći rizik od zgrušavanja krvi ako ste stariji od 65 godina, uzimate određene hormone ili ste ranije imali krvni ugrušak. Postoje načini sa kojima možete da sprečite pojavljivanje krvnih ugrušaka, što uključuje nošenje široke odeće, hodanje, konzumiranje hrane sa manje soli i podizanje stopala noću.
Ako primetite nove otoke na rukama ili nogama, područja crvenila ili bola, ili promene temperature u jednom ekstremitetu, trebalo bi da se odmah obratite lekaru. Krvni ugrušci mogu brzo da putuju od ekstremiteta do ekstremiteta, srca ili mozga, uzrokujući srčani ili moždani udar.
Ako vam se jedno od butina grči i otiče nakon duge vožnje automobilom, to može biti znak da se u vašoj nozi formirao ugrušak, posebno ako se krv nakupila i nije dobro cirkulisala.
Znak krvnog ugruška je i ako imate simptome u jednom ekstremitetu, a ne u drugom. Na primer, desna noga može imati crvenilo, bol ili otok koji nije prisutan na levoj nozi. Ovaj znak bi trebalo da bude shvaćen ozbiljno i da vas pregleda lekar što je pre moguće.
Ugrušak u plućima može da izazove ogroman pritisak na kardiovaskularni sistem i čak može da dovede do srčane insuficijencije.
Iskašljavanje krvi može biti znak da je povećan pritisak u plućima zbog putujućeg ugruška izazvao pucanje krvnih sudova, što je veliki alarm za hitnu pomoć.
Jedna od najčešćih lokacija za kretanje krvnih ugrušaka su pluća. Bronhiole su mali disajni putevi koji pomažu u razmeni vazduha i mogu lako da zarobe krvne ugruške, što se naziva plućna embolija. Ako ostanete bez daha bez vežbanja ili imate neobjašnjiv i dosledan kašalj bez znakova infekcije, obratite se lekaru što je pre moguće.
Krvni ugrušak koji putuje do srca može da se zaglavi u osetljivim tkivima koja kontrolišu rad srca. Kada krvni ugrušak putuje do srca, obično je praćen jakim bolom u grudima ili problemima sa disanjem. Ako primetite novi bol u grudima, bol u ramenu ili ruci, otežano disanje ili neočekivane promene u otkucajim srca, odmah potražite medicinsku pomoć.
Preuzmite android aplikaciju.
