Sazivanjem Blagoveštenskog sabora 1861, Dvor je pokušao da reši srpsko pitanje u Monarhiji u skladu sa svojim interesima. Prema predlogu dvorskih krugova, na Saboru su mogli da učestvuju samo Srbi sa teritorije bivšeg Vojvodstva, a ne i Srbi iz Vojne granice, Hrvatske, Slavonije, Dalmacije i drugih oblasti.
Konzervativci predvođeni patrijarhom Josifom Rajačićem i Đorđem Stojakovićem su bili za oslonac na carski dvor i Austriju, a grupa liberalno opredeljenih političara, okupljenih oko Svetozara Miletića su smatrali da pomirenje Srba i Mađara, kao i njihova saradnja, moraju biti osnova protiv centralizma koji se počeo sprovoditi iz Beča.
Mađarski političari bili su protiv ideje o obnovi Srpske Vojvodine za koju su smatrali da bi vrlo brzo postala država u državi.
Na Blagoveštenskom saboru je potvrđena i ojačana ideja Srpske Vojvodine – Zahtevana je posebna teritorija koja bi obuhvatala Srem, Bačku, Banat i Vojnu granicu, a tražena su i posebna politička i sudska uprava.
Na čelu Srpske Vojvodine se trebao nalaziti vojvoda, a službeni jezik mora biti srpski. Takođe planirano je osnivanje prvostepenog i apelacionog suda. Srpska Vojvodina je na osnovu ovih zaključaka imala svoj grb i zastavu.
Zavetna ideja ponovo je ponovljena, a simbol borbe i istrajnosti u borbi za Srpsku Vojvodinu postao je Svetozar Miletić.
Srpska politička scena u Monarhiji uistinu, u tom periodu, bila je u znaku Svetozara Miletića i Omladine, a kasnije i njegove Srpske narodne slobodoumne stranke.
Miletić je izbran za gradonačelnika Novog Sada 1861. Iste godine Miletić i Jovan Đorđević postaju počasni članovi Matice Srpske. Donet je nov Ustav Matice Srpske, na osnovu Miletićevog nacrta.
Takođe je 1864. središte Matice Srpske iz Pešte premešteno u Novi Sad. Predsednik je postao vladika bački Platon Atanacković. Osnovano je Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, na njegovom čelu nalazio se bliski Miletićev saradnik i liberal Jovan Đorđević.
Ponovo je zaživelo osnivanje srpskih đačkih družina na teritoriji Monarhije. Srpski nacionalni vođ na svakom koraku je učestvovao u buđenju i jačanju srpke nacionalne svesti.
Neumoran govornik, oštar kritičar sa perom u ruci, nadahnuo je omladinu i široke slojeve da hrabrije istupaju u borbi za očuvanje crkveno-školske autonomije. Liberali su razvili do tada neviđenu političku aktivnost. Na svaki način se pokušavalo obnavljanje Srpske Vojvodine.
Na Ugarskom saboru 1869-1872. jedan od najvatrenijih kritičara vladajuće politike, bio je upravo Miletić. Njegove interpelacije na zasedanjima Sabora bile su mnogobrojne. Miletićeve slobodarske ideje o građanskoj ravnopravnosti, slobodi štampe i političkog okupljanja, slobodi veroiposvesti, osnova su i temelj same ideje Srpske Vojvodine.
Zbog govora u kome je napao hrvatskog bana Levina Rauha, oduzet mu je imunitet, tako da je od oktobra 1870 do oktobra 1871. bio u zatvoru u Vacu. Bilo je to prvo Miletićevo tamnovanje.
U tom momentu još dva srpska poslanika izabrana su za Ugarski sabor- Mihailo Polit Desančić i čuveni pesnik Laza Kostić.
Sve do početka Velike istočne krize 1875. delovanje ovog malog srpskog poslaničkog kluba bilo je fokusirano na žestoku kritiku državnih vlasti, i posebno nasrtaje na verske i nacionalne institucije Srba, Slovaka i Rumuna. Interpelacije, pisana reč i stalni govori na sednicama Sabora u Pešti proslavili ovaj nacionalni triumvirat širom Srpstva. Miletić, Polit i Laza Kostić doživljavali su svoje najblistavije momente. Hrabro i beskompromisno borili su se za srpsku zavetnu ideju.
Početak Velike istočne krize doneo je i probleme na političkoj sceni Srba u Monarhiji.
Pritisak državnih vlasti na Miletića i njegove saradnike bio je ogroman, a ustanak u Hercegovini još je dodatno pogoršao stanje. Stav Miletića i liberala prema ustanku, bio je pod budnim okom vlade u Pešti.
Mađarsko javno mnjenje je mahom bilo proturski raspoloženo. Međutim Svetozar Miletić, kao i Mihailo Polit Desančić su na sednicama Sabora u Pešti glasno tražili da Srbija i Crna Gora dobiju nezavisnost, kao i da se ujedine Bosna i Hercegovina sa pomenute dve srpske kneževine.
Ubrzo posle početka Srpsko-turskog rata 1876. je uhapšen Svetozar Miletić.
Optužen je za zločin veleizdaje, jer je navodno u Beogradu obećao 20-30 000 srpskih dobrovoljaca iz Monarhije za rat protiv Turaka, a da se zatim posle pobede u ratu podigne ustanak u Banatu, Bačkoj i Sremu, kako bi se ti krajevi priključili Srbiji.
Iako je uhapšen u junu 1876. pred sud je izveden tek 18 meseci kasnije. Na zatvorsku kaznu od 5 godina je osuđen 18. januara 1878, a pušten je iz zatvora pomilovanjem 5. novembra 1879. Neljudski i nehumani uslovi u zatvoru u kome je Miletić tamnovao narušavali su njegovo zdravlje, ali ne i duh.
Miletićevim hapšenjem Srbi u Monarhiji ostali su bez svog vođe i pokretača gotovo svih nacionalnih akcija početkom Velike istočne krize.
Posle puštanja na slobodu Miletić, s obzirom na narušeno zdravlje, više nije mogao da se bavi politikom kao do tada. Iz aktivnog bavljenja politikom se povukao 1882. Ideja Srpske Vojvodine još više pojačana Miletićevim stradanjem i pritiskom mađarizacije, iznedrila je novu generaciju mladih političara koji će nastaviti da prenose srpsku zavetnu ideju i jačaju srpsku misao. Na sceni se pojavljivao energični Jaša Tomić…
(Nastaviće se)
Autor: Prof. dr Goran Vasin
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Gorana Vasina možete pročitati ovde:
Goran Vasin: Srpska Vojvodina – od Ideje do Zaveta (drugi deo)
Preuzmite androidaplikaciju.
