Avgust 1848, Srbobran, bilo je mesto gde vodila odsudna borba za Srpsku Vojodinu. Novak Golubski nazvao je Srbobran Srpskim Termopilima. U odsudnu borbu krenuli su svi…
Stari, mladi, svi koji su mogli da nose oružje, na njih je krenula visoko obučena i iskusna regularna mađarska vojska. Srpski šajkaši, graničari i dobrovoljci iz Srbije, koja je prva stala da brani Srpsku Vojvodinu, nisu štedeli svoje živote ni svoju snagu, za slobodu moralo se boriti.
Nije to bilo samo pitanje Srpskih privilegija ili zakona, bilo je to pitanje opstanka. Da je Srbobran pao cela Šajkaša bila bi pregažena, a izveštaji o stradanju srpskih civila i svetinja u drugim krajevima Bačke bili su strašni…
Pre toga odvijala se i politička i vojna drama… U mađarskoj javnosti stvarana je od ranije slika neprijatelja koji želi da razori Ugarsku.
Govori su bili prepuni asocijacija na buntovne Srbe koji ruše državu. Na slikama Srbi su tendenciozno predstavljeni u turskim dimijama i sa fesovima, kako napadaju civile. Grof Semere je konkretan, govoreći kako je srpski pokret izdaja i da se uništenje mora postići mirno ili oružjem, ali da predaje dela Kraljevine Ugarske neće biti.
Košut je javno isticao da su Srbi buntovnici, koji zaslužuju jedino uzicu prekog suda. Patrijarh Rajačić je optužen da je postupio nezakonito, da je u dosluhu sa pustahijama iz Srbije, a takođe je optužen da je nezakonito uzeo titulu patrijarha i da je postavio Srpski glavni odbor za raskomadavanje i cepanje Ugarske.
Mađarima je posebno smetao prelazak doborovoljaca iz Srbije. Garašanin je lično tvrdio Đorđu Stratimiroviću da on i Srbija neće štedeti snage kada budu pružali pomoć Srpskoj Vojvodini. Na terenu, u Bačkoj, Srbi su svojim rukama imali Šajkašku sa Sentomašom i položaje na Rimskim šančevima. Teodor Bosnić je pod svojom komandom imao 3 000 boraca, a mađarski komandant general Behtold nekoliko puta više ljudstva i bolje naoružanje.
Prvi napad je počeo 14. jula, taktika odbrane bila je zadivljujuća, a husari su primorani na povlačenje. Čurug se takođe branio hrabro, kao i Turija. Sledeća bitka odigrala se kod Ečke. Neustrašiva pobeda. Ne dugo zatim, Mađarska vlada je naredila novi napad na Sentomaš, junaštvom već prozvan Srbobran.
Odlučujući dan za prečanske Srbe bio je 18. avgust 1848. Behtold je sa 25 000 vojnika i 40 topova napao Srbobran.
Srpsku vojsku na Srbobranu vodio je lično Đorđe Stratimirović, a uz njega su stajali Petar Biga, Teodor Bosnić i kapetan Damjan Davidovac. Dva dana je trajala bitka. Odbijanje mađarske nadmoćnije vojske posebno je dalo podsetreka i kuraži Srbima da nastave upornu borbu za Srpsku Vojvodinu. Borbi nije bio kraj… Očekivao se novi napad.
Vlada u Budimu početkom septembra 1848. donosi odluku da se svim snagama napadne Srbobran. Ministar vojni Lazar Mesaroš je lično krenuo sa svojim trupama ka srpskim položajima na Srbobranu koje je štitio kapetan Petar Biga. Mesaroš je sa 25 000 honveda i husara napao na 5 000 srpskih graničara i dobrovoljaca. Bitka je počela 21. septembra i trajala sve dok Mihailo Jovanović sa 3 000 konjanika nije ugrozio bok mađarske vojske. U tom momentu se proneo glas da je Car objavio rat Mađarima, a da je Šupljikac na putu ka Srpskoj Vojvodini. Došlo je do preokreta.
Junaštvo Srba u odbrani Srpske Vojvodine bilo je veliko i nezapamćenih razmera.
Hrabri Šajkaši, dobrovoljci iz Srbije, pokazali su da se ideja Srpske Vojvodine, od čoveka do čoveka, prenosi kao svojevrsni Zavet. To više nije bio Glavni odbor ili glavne ličnosti, ideja je okupila sve. Srpska Vojvodina. Zavet kome se težilo.
Do kraja rata, uspesi i neuspesi su se ređali, Bečki dvor je vešto balansirao i nadmudrivao svoje protivnike. Srbi nisu 1849, dobili što su želeli. To je bila stara oprobana taktika. Ali, dobili su i mnogo više simbolički. Zavet Srpske Vojvodine, sećanje na borbe i ideju za koju se ginulo i stradalo.
Postojala je čvrsta tačka oslonca kod Srba u Monarhiji. Postojao i stub oslonac- Kneževina Srbija. Neraskidiva veza. Zavet koji se morao ispuniti. Nove turbulenicije vrlo brzo su stigle. Sazvan je Blagoveštenski sabor…
(Nastaviće se)
Autor: prof dr Goran Vasin
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Gorana Vasina možete pročitati ovde:
Goran Vasin: Srpska Vojvodina – od Ideje do Zaveta (prvi deo)
Preuzmite android aplikaciju.
