Август 1848, Србобран, било је место где водила одсудна борба за Српску Војодину. Новак Голубски назвао је Србобран Српским Термопилима. У одсудну борбу кренули су сви…
Стари, млади, сви који су могли да носе оружје, на њих је кренула високо обучена и искусна регуларна мађарска војска. Српски шајкаши, граничари и добровољци из Србије, која је прва стала да брани Српску Војводину, нису штедели своје животе ни своју снагу, за слободу морало се борити.
Није то било само питање Српских привилегија или закона, било је то питање опстанка. Да је Србобран пао цела Шајкаша била би прегажена, а извештаји о страдању српских цивила и светиња у другим крајевима Бачке били су страшни…
Пре тога одвијала се и политичка и војна драма… У мађарској јавности стварана је од раније слика непријатеља који жели да разори Угарску.
Говори су били препуни асоцијација на бунтовне Србе који руше државу. На сликама Срби су тенденциозно представљени у турским димијама и са фесовима, како нападају цивиле. Гроф Семере је конкретан, говорећи како је српски покрет издаја и да се уништење мора постићи мирно или оружјем, али да предаје дела Краљевине Угарске неће бити.
Кошут је јавно истицао да су Срби бунтовници, који заслужују једино узицу преког суда. Патријарх Рајачић је оптужен да је поступио незаконито, да је у дослуху са пустахијама из Србије, а такође је оптужен да је незаконито узео титулу патријарха и да је поставио Српски главни одбор за раскомадавање и цепање Угарске.
Мађарима је посебно сметао прелазак доборовољаца из Србије. Гарашанин је лично тврдио Ђорђу Стратимировићу да он и Србија неће штедети снаге када буду пружали помоћ Српској Војводини. На терену, у Бачкој, Срби су својим рукама имали Шајкашку са Сентомашом и положаје на Римским шанчевима. Теодор Боснић је под својом командом имао 3 000 бораца, а мађарски командант генерал Бехтолд неколико пута више људства и боље наоружање.
Први напад је почео 14. јула, тактика одбране била је задивљујућа, а хусари су приморани на повлачење. Чуруг се такође бранио храбро, као и Турија. Следећа битка одиграла се код Ечке. Неустрашива победа. Не дуго затим, Мађарска влада је наредилa нови напад на Сентомаш, јунаштвом већ прозван Србобран.
Одлучујући дан за пречанске Србе био је 18. август 1848. Бехтолд је са 25 000 војника и 40 топова напао Србобран.
Српску војску на Србобрану водио је лично Ђорђе Стратимировић, а уз њега су стајали Петар Бига, Теодор Боснић и капетан Дамјан Давидовац. Два дана је трајала битка. Одбијање мађарске надмоћније војске посебно је дало подсетрека и куражи Србима да наставе упорну борбу за Српску Војводину. Борби није био крај… Очекивао се нови напад.
Влада у Будиму почетком септембра 1848. доноси одлуку да се свим снагама нападне Србобран. Министар војни Лазар Месарош је лично кренуо са својим трупама ка српским положајима на Србобрану које је штитио капетан Петар Бига. Месарош је са 25 000 хонведа и хусара напао на 5 000 српских граничара и добровољаца. Битка је почела 21. септембра и трајала све док Михаило Јовановић са 3 000 коњаника није угрозио бок мађарске војске. У том моменту се пронео глас да је Цар објавио рат Мађарима, а да је Шупљикац на путу ка Српској Војводини. Дошло је до преокрета.
Јунаштво Срба у одбрани Српске Војводине било је велико и незапамћених размера.
Храбри Шајкаши, добровољци из Србије, показали су да се идеја Српске Војводине, од човека до човека, преноси као својеврсни Завет. То више није био Главни одбор или главне личности, идеја је окупила све. Српска Војводина. Завет коме се тежило.
До краја рата, успеси и неуспеси су се ређали, Бечки двор је вешто балансирао и надмудривао своје противнике. Срби нису 1849, добили што су желели. То је била стара опробана тактика. Али, добили су и много више симболички. Завет Српске Војводине, сећање на борбе и идеју за коју се гинуло и страдало.
Постојала је чврста тачка ослонца код Срба у Монархији. Постојао и стуб ослонац- Кнежевина Србија. Нераскидива веза. Завет који се морао испунити. Нове турбулениције врло брзо су стигле. Сазван је Благовештенски сабор…
(Наставиће се)
Аутор: проф др Горан Васин
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Горана Васина можете прочитати овде:
Goran Vasin: Srpska Vojvodina – od Ideje do Zaveta (prvi deo)
Преузмите андроид апликацију.
