Grčki rat za nezavisnost 1821-1830. (Grčki ustanak), pokrenuo je procese stvaranja moderne grčke države. Grčka će tokom čitavnog jednog veka, do Maloazijske tragedije 1924, prolaziti duge periode političkih uspona i dinamičnog razvoja.
Ona je bila formalno prva balkanska nezavisna država (od 1830). Srpska revolucija 1804-1815, bila je vesnik velikih promena i dramatičnijeg političkog razvoja Osmanske carevine. Ipak Velike sile, zaokupljene ratom sa Napoleonom nisu imale sluha za želje i ideje srpskih ustanika.
U slučaju Grčkog ustanka u periodu od 1825-6, Velike sile će direktno uticati na pozitivno rešavanje ovog kompleksnog pitanja. Veliko antičko nasleđe, poznato intelektualnim elitama širom Evrope dovelo je do talasa filhelenskih osećanja.
Na taj način Grčka se našla u središtu pažnje evropskih intelektualnih i političkih krugova. Iako tadašnja Grčka nije imala mogućnost da uobliči političke antičke ideale, hrabri grčki ustanici koji su se borili za oslobođenje naišli su na veliki broj simpatija.
Masakr nad Grcima na Hiosu 1822, koji su počinile Osmanlije, tragično je inspirisao Eužena Delakroa da naslika sliku Hioski masakr, koja je potresla evropsku javnost.
Čuveni engleski pesnik Lord Bajron, samo je jedan od najsvetlijih primera evropskih dobrovoljaca koji su došli da spašavaju Grke od osmanskih pogroma.
Carigradska patrijaršija, koja nije u startu podržala ustanak, našla se takođe na udaru Porte. Vešanje patrijarha Grigorija V na vratima patrijaršije na Vaskrs 1821, samo je dodatno uverilo grčku elitu da Osmanlije neće na bilo koji način tolerisati pokušaje osamostaljivanja Grka.
Sveži su bili primeri surovog gušenja srpskog ustanka 1813. godine, o čemu je sačuvano mnoštvo istorijskih izvora. Carigradska patrijaršija i Fanarioti (Grčka trgovačka i bankarska elita Carigrada), trudili su se da osiguraju položaj Grka koji su živeli u glavnom gradu Osmanske carevine i Maloj Aziji.
Nezavidna pozicija, koja će se pokazati tragičnom 1922-1924, 1955.
Tako je grčka zajednica koja je bila podeljena na dva dela, čitav vek pokušavala da pitanje oslobođenja i ujedinjenja reši sa više političkih koncepcija.
Megali idea (Velika ideja) iz 1844, jedan je od planova koji je imao za cilj da obuhvati sve Grke ujedinjene u jednu državu, nezavisnu Grčku i oblasti u Osmanskoj carevini gde su živeli Grci sa Carigradom. Slične ideje imali su i drugi balkanski i evropski narodi.
U tom momentu odvija se proces Nemačkog i Italijanskog ujedinjenja, pa su balkanski narodi često ideje oblikovali na osnovu evropskih uzora.
Ideja okupljanja balkanskih naroda, koju je osmislio knez Mihailo Obrenović (1860-1868), nastavila je da živi i kasnije.
Srbija i Grčka su vrlo često zajednički pokušavale da se politički povežu i oslobode osmanske vlasti na Balkanu. Dva naroda na taj način su trajno politički, verski i na temeljima liberalnih ideja, ostali vrlo blisko povezani.
Balkanski ratovi i Prvi svetski rat trajni su primeri savezništva dve države i dva naroda, što je tema za posebnu analizu. U oba slučaja i Grčkom i Srpskom, Velike sile su odigrale presudnu ulogu u procesima stvaranja novih i rušenja starih država 1919-1924.
Dva stara iskusna državnika Elefterios Venizelos i Nikola Pašić, postaće sinonimi i uspeha i poraza u epohi koja nije bila blagonaklona prema balkanskim narodima.
Drugi svetski rat takođe je bio tragičan za oba naroda. Nemačka okupacija, građanski rat, svakodnevne trgedije, ponovo će dati trajni pečat istoriji Balkana.
Grčka istorija posle Drugog svetskog rata bila je dramatična i burna. Turbulentna. Puna preokreta. Sve je počelo u jednoj maloj oblasti na Peloponezu marta 1821…
(nastaviće se)
Autor: Prof. dr Goran Vasin
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Gorana Vasina možete pročitati ovde:
Goran Vasin: Srpska Vojvodina – od Ideje do Zaveta (četvrti deo)
Preuzmite android aplikaciju.
