Грчки рат за независност 1821-1830. (Грчки устанак), покренуо је процесе стварања модерне грчке државе. Грчка ће током читавног једног века, до Малоазијске трагедије 1924, пролазити дуге периоде политичких успона и динамичног развоја.
Она је била формално прва балканска независна држава (од 1830). Српска револуција 1804-1815, била је весник великих промена и драматичнијег политичког развоја Османске царевине. Ипак Велике силе, заокупљене ратом са Наполеоном нису имале слуха за жеље и идеје српских устаника.
У случају Грчког устанка у периоду од 1825-6, Велике силе ће директно утицати на позитивно решавање овог комплексног питања. Велико античко наслеђе, познато интелектуалним елитама широм Европе довело је до таласа филхеленских осећања.
На тај начин Грчка се нашла у средишту пажње европских интелектуалних и политичких кругова. Иако тадашња Грчка није имала могућност да уобличи политичке античке идеале, храбри грчки устаници који су се борили за ослобођење наишли су на велики број симпатија.
Масакр над Грцима на Хиосу 1822, који су починиле Османлије, трагично је инспирисао Еужена Делакроа да наслика слику Хиоски масакр, која је потресла европску јавност.
Чувени енглески песник Лорд Бајрон, само је један од најсветлијих примера европских добровољаца који су дошли да спашавају Грке од османских погрома.
Цариградска патријаршија, која није у старту подржала устанак, нашла се такође на удару Порте. Вешање патријарха Григорија В на вратима патријаршије на Васкрс 1821, само је додатно уверило грчку елиту да Османлије неће на било који начин толерисати покушаје осамостаљивања Грка.
Свежи су били примери суровог гушења српског устанка 1813. године, о чему је сачувано мноштво историјских извора. Цариградска патријаршија и Фанариоти (Грчка трговачка и банкарска елита Цариграда), трудили су се да осигурају положај Грка који су живели у главном граду Османске царевине и Малој Азији.
Незавидна позиција, која ће се показати трагичном 1922-1924, 1955.
Тако је грчка заједница која је била подељена на два дела, читав век покушавала да питање ослобођења и уједињења реши са више политичких концепција.
Мегали идеа (Велика идеја) из 1844, један је од планова који је имао за циљ да обухвати све Грке уједињене у једну државу, независну Грчку и области у Османској царевини где су живели Грци са Цариградом. Сличне идеје имали су и други балкански и европски народи.
У том моменту одвија се процес Немачког и Италијанског уједињења, па су балкански народи често идеје обликовали на основу европских узора.
Идеја окупљања балканских народа, коју је осмислио кнез Михаило Обреновић (1860-1868), наставила је да живи и касније.
Србија и Грчка су врло често заједнички покушавале да се политички повежу и ослободе османске власти на Балкану. Два народа на тај начин су трајно политички, верски и на темељима либералних идеја, остали врло блиско повезани.
Балкански ратови и Први светски рат трајни су примери савезништва две државе и два народа, што је тема за посебну анализу. У оба случаја и Грчком и Српском, Велике силе су одиграле пресудну улогу у процесима стварања нових и рушења старих држава 1919-1924.
Два стара искусна државника Елефтериос Венизелос и Никола Пашић, постаће синоними и успеха и пораза у епохи која није била благонаклона према балканским народима.
Други светски рат такође је био трагичан за оба народа. Немачка окупација, грађански рат, свакодневне тргедије, поново ће дати трајни печат историји Балкана.
Грчка историја после Другог светског рата била је драматична и бурна. Турбулентна. Пуна преокрета. Све је почело у једној малој области на Пелопонезу марта 1821…
(наставиће се)
Аутор: Проф. др Горан Васин
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Горана Васина можете прочитати овде:
Goran Vasin: Srpska Vojvodina – od Ideje do Zaveta (četvrti deo)
Преузмите андроид апликацију.
