Kada je 11. novembra 1918, potpisano primirje kojim su okončane ratne operacije u Prvom svetskom ratu, Kraljevina Srbija se nalazila na pobedničkoj strani iscrpljena ratom koji je doveo na samu ivicu opstanka.
Velike pobede na Ceru i Kolubari 1914, pokazale su Centralnim silama da rat sa Srbijom neće biti ni lak ni jednostavan za Berlin i Beč. Sposobna i iskusna srpska vojska, koja je tokom Balkanskih ratova 1912-1913, stekla samopouzdanje, zadivila je sile Antante umešnošću, požrtvovanošću i snagom da se odupre neuporedivo jačoj Austrougarskoj.
Tokom Cerske bitke vojničkim znanjem i strategijom istakao se Stepa Stepanović, a na Kolubari Živojin Mišić, slavna imena srpske vojske i legendarne ličnosti srpskog naroda. Mačkov kamen i Gučevo 1914, simboli su velikog otpora, a Mačva i zapadna Srbija stradanja civila na do tada nezapamćen način. Epidemija tifusa koja je počela sa jeseni 1914, kosila je i civile i vojnike velikom žestinom što je uticalo na sposobnost Srbije da se brani 1915.
Godina 1915, bila je jedan od najtežih (uz 1813.) u novovekovnoj istoriji Srbije.
Ulazak Bugarske u rat na strani Centralnih sila 1915, bio je udarac u leđa Kraljevini Srbiji. Kralj Petar i regent Aleksandar, i Vlada, ni po koju cenu nisu želeli da se kapitulira i uz nadljudske, nezapamćene napore i stradanje vojske i naroda počelo je povlačanje preko Albanije u zimu 1915. Albanska golgota je jedan od kamena postojanja identiteta Srbije, kroz njeno stradanje, kada se želeo sačuvati obraz i ostati na strani Saveznika koji su tražili da se izdrži i ostane u ratu. Cena je bila velika. Vojska i narod su do povlačenja na Krf 1916, prošli kroz beli pakao albanskih planina praćeni napadima Albanaca.
Zima, sneg i led, Golgota 1915, ostali su sinonim za jedno od najvećih srpskih stradanja.
Otvaranje Solunskog fronta, oporovak srpske vojske, veliki moral i ugled koji su imali vojnici, dali su šansu da se uz pomoć Saveznika krene u planove i oslobađanje Srbije. Kajmakčalanska bitka 1916, bila jedna od najvažnijih i najtežih pobeda srpske vojske. Solunski proces i Krfska deklaracija 1917, politički su davali nove pravce u ciljevima elita Kraljevine Srbije. Mnoge pogrešne procene, kasnije će anulirati velike srpske pobede i stradanje u Velikom ratu.
Srpski civili koji su živeli pod okupacijom, nosili su teško breme najrazličitijih stradanja, interniranja, hapšenja, raseljavanja, a posebno je teško bilo u Bugarskoj okupacionoj zoni.
Nasilja i zločini bili su zastrašujući posebno posle Topličkog ustanka 1917. Nebrojeno arhivskih izvora i dokumenata svedoče o ovim crnim danima za srpske civile.
Proboj Solunskog fronta septembra 1918, doneo je ponovo velike srpske pobede. Bugarska vojska vrlo brzo je bila potpuno poražena, a srpska vrhovna komanda je insistirala da se delovi Bugarske ne okupiraju i da se ni po koju cenu ne vrše odmazde. Srpski vojnik, kao i svaki put do tada svoje pobede časno je nosio, baš kao i Golgotu i poraz. Za mesec i po dana srpska vojska je nezadrživo jurišala i oslobodila Srbiju i Beograd, a Centralne sile su na Balkanu izbačene iz stroja. Krenulo se u napredovanje i oslobađanje drugih oblasti u kojima su živeli Srbi, ali shodno slovu Krfske deklaracije i Hrvati i Slovenci…
Počinjene su i ozbiljne političke greške, a odluke donete pod pritiskom Velikih sila koštaće Srbiju u najvećoj meri celog 20. veka…
Dan Primirja ostaje simbol pobede vojske i naroda, male Kraljevine Srbije, koja se ponosno uzdigla vrlo visoko i svojom Golgotom, sebi omogućila mesto u taboru pobednika.
Žrtve i stradanja, materijalna razaranja, opustošena zemlja, bili su naličje medalje koja je stečena hrabrošću i istrajnošću, poštenjem srpskog seljaka-vojnika.
Danponosa i dan slave, dan uspomene na srpsko selo, gunj i opanak, koji su uzidali sebe u srpsku istoriju na njeno najvažnije i najuzvišenije mesto…
Autor: Prof. dr Goran Vasin
Goran Vasin: Kralj Aleksandar Karađorđević – od Cetinja do Marseja
Preuzmite android aplikaciju.
