Када је 11. новембра 1918, потписано примирје којим су окончане ратне операције у Првом светском рату, Краљевина Србија се налазила на победничкој страни исцрпљена ратом који је довео на саму ивицу опстанка.
Велике победе на Церу и Колубари 1914, показале су Централним силама да рат са Србијом неће бити ни лак ни једноставан за Берлин и Беч. Способна и искусна српска војска, која је током Балканских ратова 1912-1913, стекла самопоуздање, задивила је силе Антанте умешношћу, пожртвованошћу и снагом да се одупре неупоредиво јачој Аустроугарској.
Током Церске битке војничким знањем и стратегијом истакао се Степа Степановић, а на Колубари Живојин Мишић, славна имена српске војске и легендарне личности српског народа. Мачков камен и Гучево 1914, симболи су великог отпора, а Мачва и западна Србија страдања цивила на до тада незапамћен начин. Епидемија тифуса која је почела са јесени 1914, косила је и цивиле и војнике великом жестином што је утицало на способност Србије да се брани 1915.
Година 1915, била је један од најтежих (уз 1813.) у нововековној историји Србије.
Улазак Бугарске у рат на страни Централних сила 1915, био је ударац у леђа Краљевини Србији. Краљ Петар и регент Александар, и Влада, ни по коју цену нису желели да се капитулира и уз надљудске, незапамћене напоре и страдање војске и народа почело је повлачање преко Албаније у зиму 1915. Албанска голгота је један од камена постојања идентитета Србије, кроз њено страдање, када се желео сачувати образ и остати на страни Савезника који су тражили да се издржи и остане у рату. Цена је била велика. Војска и народ су до повлачења на Крф 1916, прошли кроз бели пакао албанских планина праћени нападима Албанаца.
Зима, снег и лед, Голгота 1915, остали су синоним за једно од највећих српских страдања.
Отварање Солунског фронта, опоровак српске војске, велики морал и углед који су имали војници, дали су шансу да се уз помоћ Савезника крене у планове и ослобађање Србије. Кајмакчаланска битка 1916, била једна од најважнијих и најтежих победа српске војске. Солунски процес и Крфска декларација 1917, политички су давали нове правце у циљевима елита Краљевине Србије. Многе погрешне процене, касније ће анулирати велике српске победе и страдање у Великом рату.
Српски цивили који су живели под окупацијом, носили су тешко бреме најразличитијих страдања, интернирања, хапшења, расељавања, а посебно је тешко било у Бугарској окупационој зони.
Насиља и злочини били су застрашујући посебно после Топличког устанка 1917. Небројено архивских извора и докумената сведоче о овим црним данима за српске цивиле.
Пробој Солунског фронта септембра 1918, донео је поново велике српске победе. Бугарска војска врло брзо је била потпуно поражена, а српска врховна команда је инсистирала да се делови Бугарске не окупирају и да се ни по коју цену не врше одмазде. Српски војник, као и сваки пут до тада своје победе часно је носио, баш као и Голготу и пораз. За месец и по дана српска војска је незадрживо јуришала и ослободила Србију и Београд, а Централне силе су на Балкану избачене из строја. Кренуло се у напредовање и ослобађање других области у којима су живели Срби, али сходно слову Крфске декларације и Хрвати и Словенци…
Почињене су и озбиљне политичке грешке, а одлуке донете под притиском Великих сила коштаће Србију у највећој мери целог 20. века…
Дан Примирја остаје симбол победе војске и народа, мале Краљевине Србије, која се поносно уздигла врло високо и својом Голготом, себи омогућила место у табору победника.
Жртве и страдања, материјална разарања, опустошена земља, били су наличје медаље која је стечена храброшћу и истрајношћу, поштењем српског сељака-војника.
Дан поноса и дан славе, дан успомене на српско село, гуњ и опанак, који су узидали себе у српску историју на њено најважније и најузвишеније место…
Аутор: Проф. др Горан Васин
Goran Vasin: Kralj Aleksandar Karađorđević – od Cetinja do Marseja
Преузмите андроид апликацију.
