Potpredsednica vlade i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković otvorila je danas paviljon Srbije na 23. Međunarodnoj izložbi Trijenala u Milanu.
Gojković je poručila da naša zemlja ovim nastupom, uz eminentne svetske umetnike iz preko 40 zemalja sveta, daje podsticaj daljem razvoju domaćeg stvaralaštva i njegovoj svetskoj promociji, kao i jačanju međunarodne saradnje u oblasti kulture, saopštilo je Ministarstvo.
„Imajući u vidu globalni kulturni značaj ove manifestacije, koja se održava skoro čitav vek, izuzetno sam ponosna na to što sam u svojstvu ministra kulture inicirala prvo učešće Srbije na Trijenalu u Milanu“, istakla je Gojković.
Ona je ukazala da Srbija ima bogatu tradiciju i veoma živu i dinamičnu scenu kada je reč o primenjenoj umetnosti.
Gojković je podvukla da je projekat „Beskonačnost strukture“ autora Ivana Mangova suštinski odgovorio na temu ovogodišnjeg Trijenala spajanjem savremene umetnosti sa motivima iz srpskog srednjovekovnog manastira Hopovo na Fruškoj gori.
„Kombinacijom i prožimanjem vrednosti i stavova iz prošlosti, sadašnjosti i projektovane budućnosti, svaki pojedinac može da stvori svoje viđenje univerzalnih zakona koji određuju odnos prema nepoznatom“, naglasila je Gojković.
Prema njenim rečima, Srbija je zemlja u kojoj umetnost prati savremene trendove i tokove.
Gojković je dodala da se izložba „savršeno uklapa u stogodišnju ideju vodilju Trijenala – pronalaženje proširenih i inovativnih načina razmišljanja, uz spajanje iskustva različitih kultura i jezika“.
„Zato verujem da će nastup Srbije na Trijenalu naići na veoma zapažen prijem kod publike“, zaključila je Gojković.
Autor projekta Ivan Mangov objasnio je da su suočavanju sa nepoznatim, kao temi Trijenala, pristupili kroz istraživanje ornamenta srpskih srednjovekovnih fresaka.
Prema njegovim rečima, ornamenti su istraživani putem različitih medija: slikarstva, keramike, digitalne umetnosti i muzike, kreirajući jedinstvenu celinu i celovit doživljaj.
„Kako srednjovekovni ornament nastaje kao prateći sadržaj na marginama većih likovnih kompozicija, on je prostor umetničke slobode i njene materijalizacije“, naveo je Mangov.
On je dodao da je „kroz ornament ostvarena i artikulisana potreba za stvaranjem simbola, koji će zatim kroz ponavljanje postati deo beskonačne strukture“.
Komesarka izložbe Biljana Jotić je rekla da je „Infinity of Structure“ antroploška vizija savremene umetnosti koja ima za cilj da istraži ljudski odnos sa nepoznatim kroz urođenu potrebu za stvaranjem simbola koji prevazilazi vreme.
Preuzmite android aplikaciju.
