Потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе и информисања Маја Гојковић присуствовала је церемонији свечаног обележавања завршетка треће фазе пројекта „Башта сљезове боје“ у Хашанима у Републици Српској и том приликом истакла да обнова родне куће Бранка Ћопића, једног од најзначајнијих и најчитанијих српских писаца 20.века, није само испуњавање обавезе коју имамо према овом великану писане речи, већ и још један доказ братских и пријатељских односа Републике Српске и Републике Србије у свим областима, па тако и у култури.
„Сви заједно овде данас имамо много разлога за понос. Негујући нашу културну баштину, чувамо свој национални идентитет и трасирамо најбољи могући пут за будућа поколења. Верујем да смо заједничком реализацијом обнове овог спомен-подручја, створили услове да оно буде место окупљања садашњих и свих будућих генерација љубитеља књиге“, напоменула је министарка културе и додала да је пројекат „Башта сљезове боје“, ревитализације родног места Бранка Ћопића, један од најважнијих заједничких подухвата Србије и Републике Српске у области културе последњих година.
„Од саме идеје до чина реализације, било је потребно много посвећености и рада. Када смо на заједничкој седници двеју влада у мају прошле године у Источном Сарајеву договорили активности у области културе, као један од приоритета дефинисали смо управо сарадњу два министарства на овом пројекту. Његовим завршетком, Хашани добијају потенцијал да постану образовни и културни центар и незаобилазна туристичка дестинација за школарце и средњошколце из Републике Српске и Србије и све поштоваоце славног писца“, нагласила је министарка културе.
Према речима Гојковић Министарство културе и информисања и Влада Републике Србије су од почетка препознали огроман значај овог спомен-подручја и одлучно подржали пројекат обнове и уређења овог простора, што је још једна потврда чврстих узајамних веза и сарадње између Републике Српске и Србије у области културе, као и нераскидивих беочуга који спајају наш народ.
„Ово је прилика да поново истакнемо колико је јачање односа Републике Србије и Републике Српске на свим пољима и на свим нивоима од суштинског интереса за српски народ. У складу с тим, наше заједништво и јединствено деловање на пољу културе и неговања историјског сећања, стално мора да се оснажује“, рекла је Гојковић.
Гојковић је подсетила да је Бранко Ћопић био особа која је пленила не само својим литерарним даром, већ и аутентичном и јединственом појавом у српској култури, те да су његова дела превођена на више од 30 светских језика, чиме је заслужено добио статус писца чије је дело превазишло регионалне оквире.
„На овом месту, одакле је и црпео теме за већину својих дела, бројни посетиоци имаће јединствену прилику да се ближе упознају са Ћопићевим одрастањем, његовим ликом и духом који је обележио његово дело. Овај музеј испуњен успоменама на њега, омогућиће нови угао и начин сагледавања његовог богатог књижевног опуса. Истовремено, кроз новинске чланке и фотографије, од којих су неке први пут пред очима јавности, посетиоци ће моћи да се додатно упознају с његовим животом и појединостима које можда нису у правој мери биле познате у јавности“, навела је министарка културе.
Гојковић је указала на снажан печат који је Ћопић оставио на стасавање бројних генерација кроз дела „Доживљаји Николетине Бурсаћа“, „Орлови рано лете“, „Доживљаји мачка Тоше“, „Магареће године“ и многа друга, што је разлог више да бајковити простор његовог детињства и одрастања, са учионицом на отвореном, у највећој мери буде посвећен деци и младима.
„Наш заједнички циљ је очување културног и националног идентитета српског народа и на томе ћемо заједно радити и убудуће. Та одговорност није обавеза искључиво према нашим прецима, нама самима, већ и онима који ће доћи после нас. Истовремено, наше заједничко наслеђе драгоцени је и неодвојиви део светске и европске културе, и морамо учинити све да га што више представљамо и афирмишемо“, поручила је на крају Гојковић.
Церемонији свечаног обележавања завршетка пројекта „Башта сљезове боје“ у Хашанима присуствовала је и министарка просвете и културе Републике Српске Наталија Тривић.
Stanislav Vinaver: jezički sladokusac i velikan srpske književne reči
Преузмите андроид апликацију.
