Нови Сад је ове године отишао корак даље са припремом дочека Српске нове године 13. јануара. Од културних станица преко кафића, ресторана па све до Српског народног позоришта и Фабрике СКЦНС, ова Нова година по јулијанском календару биће нешто другачија него досадашње.
Дневне журке, као и представе за децу почињу већ од поднева, која је, хајмо рећи, нека врста увертире за оно што следи увече.
Извођачи су нешто на шта је ове године бачен посебан фокус.
Ђорђе Давид и Ивана Петерс – Културна станица Барка
Два легендарна вокала домаће поп и хард рок сцене, након више него успешне сарадње на синглу „Где си?”, првог онлајн концерта у карантину и живих заједничких наступа широм региона, Ђорђе Давид и Ивана Петерс наступиће у КС Барка, 13. јануара у 21 час.
Ивана Петерс, такође позната и као Ивана Негатив, српска је поп и рок певачица.
Прославила се као певачица две групе: „Тап 011“ и „Негатив“. Вокал је у песми „Очи боје дуге” са Др Иги. Са групом „Тап 011“ снимила је 3 албума и учествовала на бројним фестивалима.
Након одласка из групе променила је жанр, поставши главни вокал рок састава „Негатив“, са којим је до сада снимила четири албума.
Са Иваниним гласом и бунтовничким ставом и енергијом осталих момака бенда, „Негатив“ је постао један од популарнијих домаћих бендова.
Ђорђе Николић познатији као Ђорђе Давид је југословенски и српски глумац, бивши певач бендова „Генерација 5“ и „Fuzzbox“, те актуелни фронтмен групе „Death Saw“.
Глумио је у бројним представама, те филмовима „Шмекер“, „Тамна страна Сунца“ и „Проклети пас“. Појавио се и у серијама „Докторка на селу“, „Вук Караџић“ и „Синђелићи“.
Музичку каријеру градио је упоредо са глумачком. Од 1986. до 1990. године наступао је на фестивалима „МЕСАМ“ и „Београдско пролеће“.
У периоду од 1992. до 2000. године био је члан групе „Генерација 5“.
Снимио је неколико албума са разним бендовима и један самостални албум под насловом „Балкан“.
Тијана Богићевић – Културни центар Новог Сада
Певачица чији глас руши границе и пуни велике сале, Тијана Богићевић, приређује интиман концерт 13. јануара у 21 час у удобној атмосфери Културног центра Новог Сада.
Аутентична кантауторка ће вас на дочеку топлим мелодијама и емотивним текстовима повести на још једно магично путовање, по којима је годинама препознатљива.
Још од раног детињства, Тијана је показивала изузетну склоност ка музици, касније је одредивши као свој животни пут.
Почетком своје професионалне музичке каријере сматра 2001. годину, када је упознала Владу Георгиева и почела да наступа са његовим бендом као пратећи вокал.
Паралелно са тим ангажманом, оснива алтернативни бенд „Shanene“, који је убрзо постао један од водећих на клупској сцени.
Од 2001. године, сарађивала је са бројним познатим музичарима и извођачима на домаћој музичкој и јавној сцени као пратећи вокал за потребе снимања студијских албума.
Севдализа – Српско народно позориште
Мултижанровска холандска музичка дива иранског порекла, Севдализа, право са престижних „Berlin music video“ награда долази у Српско народно позориште где приређује ексклузивни, спектакуларни аудио-визуелни доживљај на дочеку, 13. јануара у 22 часа!
Оригинална експериментална уметница која се опире сврставању у жанрове доноси доживљај за сад и никад више.
Севда Ализадех, позната као Севдализа, је иранско-холандска певачица и текстописац.
Њена музика је описана као спој трип хопа, експерименталног попа и алтернативног R’n’B жанра, а присутни су утицаји и из других извора.
Сама Севдализа своју музику описује као „сирову, јаку и рањиву“.
Њени визуелно софистицирани музички спотови привукли су пажњу међународне јавности, а „Complex“ је њен видео за „Sirens of the Caspian“ номиновао међу десет најбољих спотова 2014. године.
Констракта & група „Земља грува“ – Српско народно позориште
Констракта & „Земља грува“ наступају 13. јануара у 23 часа на дочеку, у Српском народном позоришту, на великој сцени Јован Ђорђевић.
Констракта је освојила Европу, оборила рекорде слушаности, опчинила непосредношћу, а сада стиже да заједно будете здрави и прославите 2023. годину!
Ана Ђурић, познатија под уметничким именом Констракта, чланица је бенда „Земља грува“ од њиховог оснивања.
Регионалну славу, готово преко ноћи, стиче победом на фестивалу „Песма за Евровизију“ чиме је постала српска представница на фестивалу „Eurosong“ у Торину (Италија) 2022. године са песмом „In corpore sano“.
Музиком се бави 20 година, а своје корене вуче још од бенда „Mistake Mistake“ са којима је наступала до 2007. године.
Исте године, чланови и чланице бенда „Mistake Mistake“ – Зое Кида, МЦ Милован и Констракта – формирају бенд „Земља грува“, „Грувленд“ издаваштво и „Грувленд“ продукцијски студио, који постаје окосница свих даљих пројеката овог колектива.
Бенд „Земља грува“ до сада је објавио два ЛП албума („WTF is Gruvlend?“ – 2010. године и „Шта стварно желиш?“ – 2016. године), ЕП издање посвећено Дину Дворнику и више синглова, на којима Констрактине нумере остварају велики успех.
Од највећих хитова бенда, са којима је обишла целу бившу Југославију, издвавају се песме „Нисам знала да сам ово хтела“, „Ђанго“, „Плодни дани“, „Једном је сада“, „Туга“, „Мама“ и друге.
Соло песме под Грувленд етикетом почела је да објављује од 2019. године и инстант је привукла пажњу публике жанровским иновацијама у песмама „Жваке“ и „Неам шамана“.
Овог лета наступаће на готово свим фестивалима у региону заједно са бендом „Земља грува“, са којим ће извести како своје соло пројекте, тако и и највеће хитове овог бенда. Јер уметница мора бити здрава!
YU grupa – Свечана сала НИС компаније
После три деценије у Новом Саду, у акустичном издању и на позоришним даскама — легенде екс-ју рока, YU група на дочек долази са „unplugged“ верзијом наступа, у свечаној сали компаније НИС у 20 часова.
Након пола века постојања, време је за нешто више од концерта.
YU групу су у јесен 1970. године оформили гитариста и певач Драги Јелић, оргуљаш Миодраг Миве Округић и бубњар Велибор Бока Богдановић.
Јелићи су започели каријеру још 1962. године у групи „Албатроси“. Драги је свирао бас, Жика ритам гитару, њихов брат Раде соло гитару, а бубњеве Владислав Жужек.
Током шездесетих Драги и Жика су остварили значајан успех на београдској рок сцени.
На наступу у земунском клубу „Синагога” 29. новембра 1970. године, диск џокеј Зоран Модли је позвао публику да им одабере име.
Прихваћен је предлог младића Мирослава Станивука и од те вечери су YU група.
Седамдесетих постају пионири смислене употребе етно звука у домаћој роцк музици, а у том периоду настали су и њихови највећи хитови: „Црни лептир”, „Трка”, „Чудна шума” и „Море”.
Сарађивали су са многим домаћим и регионалним уметницима, како на албумима тако и на наступима. Текстове је писала Марина Туцаковић, гости су били Лаза Ристовски (клавијатуре), а пратеће вокале певале су Слађана Милошевић и Беби Дол.
Фебруара 2016. године су одликовани сребрном медаљом „за изузетне заслуге у култури, сегмент рокенрол“.
Даница Црногорчевић – Српско народно позориште
Даница Црногорчевић, највећа регионална звезда духовне и етно музике, први пут наступа на новосадском дочеку за српску Нову годину.
Ово је прилика да искусите непоновљиви аудио-визуелни угођај на великој сцени Српског народног позоришта у 19 часова.
Уз њен наступ, имаћемо прилику да уживамо и у видео-радовима уметника Петра Билбије.
Почела је да се занима за духовну музику веома рано, још као ученица у основној школи на часовима веронауке у Улцињу.
Духовном и етно музиком је почела озбиљније да се бави у средњој школи, посебно након завршене Средње музичке школе у Београду.
Две године за редом освајала је специјално прво место као солисткиња на државном такмичењу „Златна сирена“ у Београду.
Када се преселила у Бар крајем 2009. наставила је да негује свој музички таленат у хору „Antivari musica“ под диригентском палицом проф. мр Мира Крушчића, и као чланица етно групе „ЗОРА“.
Први соло албум духовне музике под насловом „Господе, дођи“ са 11 песама објавила је 2018. уз подршку и благослов манастира Острог.
Њена песма „Весели се српски роде“ која је објављена на Видовдан 2020. постала је незванична химна и симбол историјских литија за одбрану православних светиња у Црној Гори.
Наступала је на бројним фестивалима духовне и етно музике широм Европе. Заједно са својим супругом, ђаконом Иваном Црногорчевићем, оснивач је Фондације „Весели се српски роде“.
У лето 2020. објавила је песму „Православље Црном Гором блиста“ коју је урадила заједно са супругом Иваном.
НАПОМЕНА: Улазнице за неке од садржаја за дочек Српске нове године већ су распродате.
Више информација сви заинтересовани могу пронаћи на сајту docekns.rs.
Novi Sad dobija najlepše priobalje u Evropi – šta sve predviđa plan detaljne regulacije Štranda?
Преузмите андроид апликацију.
