Istočno od Novog Sada pored istoimenog sela nalazi se manastir Kovilj, sa crkvom posvećenom Svetim arhanđelima Mihailu i Gavrilu, koji se slave 26. jula, a pod zaštitom je države od 4. avgusta 1949. godine, kao spomenik kulture od izuzetnog značaja.
Po predanju manastir je osnovao Sveti Sava ili srpski kralj Dragutin u 13. veku, ali o tome ne postoje nikakvi istorijski izvori.
Najraniji pisani spomen nalazi se u Minhenskom psaltiru iz 14. veka, ali bez datiranja, gde se pominje manastir Privina Glava, u dva popisa njegovih stvari, te zajednička svojinu sa manastirom Kovilj, na osnovu čega se pretpostavlja da je manastir Kovilj prvobitno bio metoh manastira Privina Glava.
Današnja crkva je na mestu starije koja je izgorela u požaru 1848. godine, a manastir se ubraja u jedan od najbrojnijih muških manastira u okviru Srpske pravoslavne crkve.
Kroz manastir je tokom njegove istorije prošlo mnogo obrazovanih ljudi.
Znamenit monah bio je i Patrijarh srpski Georgije, koji se u njemu zamonašio, zatim Jovan Rajić, sadašnji patrijarh SPC Porfirije, vladika Fotije…
Svi monasi rade na manastirskom imanju od oko 50 hektara na različitim poslušanjima.
Prave čuveni med od belog bosiljka, voćnu rakiju, konjak i liker od oraha koji su sada već postali nadaleko poznati. Rakija jeste piće koje je tradicionalno u našoj zemlji zato i nije čudno zbog čega mnogi manastiri se bave baš ovom vrstom proizvodnje.
Fina rakija Arkanj dobijena destilacijom jabukovog vina i višegodišnjem odležavanjem u hrastovim buradima u podrumu Manastira Kovilj, po tradicionalnoj recepturi iz oblasti Kalvados u Francuskoj.
Najkvalitetnije birane dunje prerađene su i destilovane po drevnim receptima u gazdinstvu Manastira Kovilj. Dunja boje zlatno žute, prozirna, bistra, uljasta, izraženog mirisa dunje zaokružena notama vanile, kokosa koji nose nova hrastova burad u kojima rakija odležava 6 meseci.
Zreli plodovi kajsije se čiste i melju i tako ostavljaju da fermentiraju 3 nedelje. Rakija se peče na tradicionalni način uz upotrebu savremene tehnologije. Kajsija providna kristalno bistra sa izraženim svežim mirisom kajsije, čak i citrusnih svežih nota, a u ustima pravi ukus domaćeg “pekmeza” od kajsija.
Viljamovka prozirna takodje kristalno bistro, a zapanjujuće izražena aromatika kruške u svoj svojoj raskoši, od divljih snažnih do umerenih, harmoničnih, umirujućih tonova.
Liker – Zeleni orah, tamno smeđe i tonova maslinasto zelene boje, gust, složen, puterast. Na mirisu slasan i veoma složen, od note sveže pomorandže, vanile, cimeta, karanfilića preko gorkih oraščastih plodova, lešnika , karamela. Stiče se utisak kao da se pije gust livadski med kroz koji proniču čak i note nane i začinskog bilja.
Ljudi koji posete manastir, obavezno ponesu sa sobom ponešto od ovih derivata kojim raspolaže manastir Kovilj.
Osim što se bave proizvodnjom, oni imaju manastirski hor, koji neguje tradicionalno vizantijsko pojanje. Takođe, prave sveće i izrađuju ikone.
Poznata je i manastirska biblioteka.
U manastiru radi ikonopisačka radionica, a od 2004. godine manastir Kovilj postao je odredište zajednice „Zemlja živih“. Ovaj projekat je osmišljen za sve one koji traže pomoć u nastojanju da se izleče od narkomanije.
Štićenici „Zemlja živih“ borave neprekidno, od jedne do tri godine, obavljajući različite poslove i aktivnosti.
Pošto u manastiru nije bilo dovoljno mesta, pronađen je i dodatni prostor za smeštaj ovih ljudi, tako da je 2006. formirana zajednica na jednom salašu u Čeneju, u kojoj zavisnici žive i rade pod nadzorom sveštenika, ali i drugih stručnih ljudi.
Kasnije je otvoreno još kuća širom Srbije, a u planu je i još.
Projekat „Zemlja živih“ je besplatan, a sredstva za život u zajednicama obezbeđuju se putem donacija.
Bogatstvo manastira i ono šta možete pronaći u njima, zaista nema cenu.
Manastir Kovilj je samo jedan od mnogih manastira nadomak Novog Sada koji obiluje mnoštvom stvari i nesvakidašnjih kutaka koje leče dušu i telo.
Preuzmite android aplikaciju.
