Почетна > Нови Сад
Нови Сад Новосадске приче

Колико знате о православним храмовима у Новом Саду?

Градећи привредни, друштвени и културни живот Новог Сада многобројне новосадске заједнице различитих конфесија градиле су и сопствене храмове – маркантне сведоке просперитета и страдања током векова. О томе данас сведочи не само сјајна архитектура многобројних храмова, већ и богато украшена унутрашњост истих. Поред многобројних знаменитости које Нови Сад има да понуди, цркве  свакако заслужују посебну пажњу међу монументима нашег града.

Нови Сад у граду и његовој околини може да се похвали са чак 20 православних верских објеката, док садржи и мноштво објеката за мањињске верске заједнице које живе у овом граду.

Ми ћемо данас представити неке од најстаријих православних цркава у Новом Саду.

Српска православна црква Св. Георгија – Саборна црква
Фото: WikimediaCommons/Mister No

Саборна црква је најзначајнији и највећи православни храм у Новом Саду и представља главну епископску цркву у Бачкој. Налази се у близини Владичанског двора. Саборна црква представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

Савремена црква је једнобродна грађевина са трочланом олтарском апсидом и високим, новобарокним звоником на западном прочељу. Први храм на овом месту изграђен је у периоду 1734-1740. Као и већи део грађевина у Новом Саду црква је страдала у бомбардовању са Петроварадинске тврђаве у Буни 1849. Храм је обновљен у периоду 1851-1853. према плану пештанског архитекте Густава Шаибе.

Фото: Град Нови Сад

Савремени облик црква је добила током последње обнове извршене у периоду 1902-1905. према плановима другог пештанског архитекте и градитеља Михајла Харминца. На иконама у цркви је највише радио сликар Паја Јовановић. Израдио је све иконе на иконостасу (укупно 33), затим и историјске слике изнад обе певнице, „Крунисање Стефана Првовенчаног“ и „Свети Сава мири завађену браћу Вукана и Стефана“.

Јовановић је урадио и две велике иконе на троновима (богородичин – лево, и архијерејски – десно), као и зидну орнаментику. Зидне слике је урадио Стеван Алексић, такође један од најзначајнијих српских сликара с краја 19 и с почетка 20. века. Унутрашњост цркве украшена је витражима што доприноси општем утиску раскоши које посетилац има, а која сведочи о богатству заједнице која је градила саборни храм.

У порти цркве налази се најстарији сачувани споменик Новог Сада – Богојављенски крст од ружичастог мермера.

Српска православна црква Успења Богородице – Успенска црква
Фото: Градске инфо

Успенска црква је споменик културе од изузетног значаја. Црква посвећена Успењу Пресвете Богородице се налази у самом центру града, непосредно уз цркву је Српско народно позориште.

Најстарија црква на овом месту изграђена је вероватно у првим деценијама 18. века да би је заменила нова изграђена 1776. која и данас постоји. То је једнобродна барокна грађевина са полукружном олтарском апсидом и звоником изнад западног прочеља. Иконостас цркве резбарили су браћа Марковић – Аксентије и Арсеније. Иконе иконостаса приписију се Јанку Халкозовићу, Димитрију Јанковићу и Андреју Шалтисти. Зидне слике су радили Јанко Халкозовић и Василије Остојић, два сликара који се убрајају међу најзначајније представнике српског ранобарокног сликарства. Уз њих зидне слике је радио и Јован Поповић. Рад свих поменутих сликара у Успенској цркви резултирао је јединственом и изузетном барокном целином која на најбољи начин репрезентује српско сликарство крајем 18. века.

Фото: угзинс

На спољњем зиду цркве постоји неколико гробница, а истиче се гробна плоча царско-краљевског капетана Јована Јанковића од Бриња са његовим племићким грбом. Плочу је поставила 1843. године његова сестра баронеса Еуфемија Јовић.

Фото: Градске инфо

Све до пред крај 1970их година 20. века црква је имала парохијски дом и порту. У порти су се налазили гробови значајних парохијана и свештеника Успенске цркве, које је разрушено приликом изградње зграде Српског народног позоришта.

Српска православна Црква преноса моштију Св. Николе – Николајевска црква
Фото: Град Нови Сад

Налази се на адреси Николе Пашића бб, на месту где се улица Николе Пашића улива у Трг Марије Трандафил. Црква потиче из тридесетих година 18. века и дуго је у народу била знана као Недељкова црква по Недељку Богдановићу који ју је подигао. Црква се убраја у споменике културе у категорији непокретних културних добара од великог значаја.

О историјату цркве се мало зна јер су све црквене књиге изгореле током мађарског бомбардовања Новог Сада 1849. године када је и сам храм готово уништен. Након рушења, упућен је позив за обнову храма и међу првима се на позив јављају чувени новосадски добротвори Јован и Марија Трандафил (1860), а потом и Јован Полит и Ананије Дера (пореклом Грци; иначе ова црква је једно време служила као молитвени храм Грцима и Цинцарима). Новца међутим није било довољно за уређење њене унутрашњости, те је црква све до 1854. године кориштена као војно складиште. Оправал Николајевске цркве је кренуо 1860. године. Храм је претрпео и велике штете током бомбардовања града 6. априла 1941. године.

Фото: Град Нови Сад

У самом храму леже покопани са својим породицама ктитори Недељко Богдановић и Јован Трандафил. Ту је сахрањена и велика српска добротворка Марија Трандафил.

Николајевска црква је барокна грађевина мањих димензија на којој се истичу звоник над западним прочељем и мања купола изнад централног дела наоса. Иконостас је осликао новосадски сликар Павле Симић. Његов рад у оквиру црквеног сликарства се доводи у везу са назаренским сликарством са којим се вероватно упознао током студија сликарства на Академији у Бечу. У цркви су 1913. крштени и синови Алберта Ајнштајна и његове прве жене Новосађанке, Милеве Марић-Ајнштајн. На спољном зиду цркве се налази најстарији запис речи Нови Сад на српском језику.

Фото: Градске инфо

Данас Николајевска црква плени својом лепотом која се нарочито огледа у њене две позлаћене куполе на крову. Куполе у руском царском стилу неодољиво подсећају на кијевске и петровградске храмове.

Српска православна Црква Св. Три Јерарха – Алмашка црква
Фото: Градске инфо

Алмашка црква грађена је од 1797. до 1808. године у стилу раног класицизма. Слави вета три Јерарха, 12. фебруара. Тада је то била и радска слава новосадских Срба.

Прву цркву на овом месту саградили су Срби 1718. године, који су се доселили на периферију Петроварадинског шанца из оближњег села Алмаш. Како су сви били сиромашни, и храм су изградили од материјала којим су подизали своје куће – од земље, шибља, трске и дасака. Тај храм од плетера, облепљен блатом и покривен шиндром, посветили су светитељима, чији су ликови били на икони, коју су нашли у земљи кад су копали бунар у порти.

Фото: Градске инфо

Овако саграђена црква није била дугог века. Саграђена је нова од непечене цигле са сводом крова и дасака и освећена је почетком 1733. године. При цркви је 1762. године служило четири свештеника. Наредна црква саграђена је од чвршћег материјала и освећена тек 1797. године. У истом облику стоји и данас. Само је горњи део звоника којег је касније заменио нижи страдао у бомбардовању 1849. године. Са оштећеним звоником и кровом црква је стајала тако до 1852. године, када је стигла помоћ за обнову од прилога из Русије. Године 1856. Петар Чортановић иконописац је свих шест престолних икона опрао и поновио о свом труду и трошку.

Фото: Градксе инфо

Иконе су рад Арсенија Теодоровића (1768-1826), једног од најзначајнијих и наутицајнијих српских сликара 18. и 19. века. Зидне слике и оне на своду наоса такође је урадио Арсеније Теодоровић, док су делови олтарског простора украшени сликама украјинског сликара Андреја Шалтисте. Икону на Богородичном трону урадио је славни српски сликар Урош Предић. Историчари уметности сматрају да су иконе иконостаса Арсенија Теодоровића међу најбољим његовим остварењима.

Још неки од старијих православних верских објеката у Новом Саду јесу:
  • Капела Светих апостола Петра и Павла (Петроварадин), саграђена 1922. године. Службе се одржавају на црквенословенском и српском језику.
  • Храм рођења Богородице (Сремска Каменица), саграђен 1737. године, на месту старије цркве из 17. века. Службе се одржавају на црквенословенском и српском језику.
  • Капела Светог Јована на Успенском гробљу (Сајмиште).
  • Капела Светих апостола Петра и Павла на Алмашком гробљу (Индустријска зона југ), задужбина бачког владике Платона Атанацковића.
Док такође има мноштво православних цркава и храмова у Новом Саду који припадају условно речено новијем добу:

Црква барака (Слана бара), освештана 1993.

Храм Вазнесења Господњег (Слана бара). Службе се одржавају на црквенословенском и српском језику.

Базиликална црква Воздвижења Часног крста, у оквиру окружног затвора (Клиса), подигнута током 2002-2003.

Храм Светих Ћирила и Методија (Телеп).

Храм Светог Саве (Ново Насеље).

Храм Свете великомученице Марине (Парагово).

Храм Рођења Богородице (Шангај), подигнут 2004. године.

Храм Светог Георгија (Петроварадин).

Храм Свете Петке (Петроварадин)

Црква Покрова Пресвете Богородице у Петроварадину, преуређена и освештана 2015. године. Објекат је претходно служио као старокатолички храм (од 1938. године) под називом Црква Светог Антуна, а потом као храм Западноправославне цркве, до њеног гашења.

Храм Рођења Светог Јована Крститеља (Детелинара).

Храм Светог Илије на Мишелуку / Татарском Брду освештана 2020. године

Православне цркве и храмови у Новом Саду, осим места за молитве, свакако представљају историјску и културну баштину овог града и њених грађана. Сведоче јединственим историјским догађајима и „памте“ дела највећих уметника са ових простора.

Šta se sve trenutno gradi u Novom Sadu?

Преузмите андроид апликацију.