Две основне грешке коje праве ,,добрице“
Прва грешка, улажење у контакт са другим људима са пуним поверењем.
Поверење није знање о томе ко је други, већ само претпоставка. Поверење треба да буде нешто што сте стиче, а не нешто што треба имати у старту као полазну основу.
Дабоме, не ваља бити ни неповерљив, у све сумњати, свега се бојати, али не сме се ићи ни широм отворених руку у сусрет другоме. Жеља добрице за блискошћу, као и идеја да су други попут њега, као да затворе ум добрице за истину и он заиста остаје слеп поред очију.
Мудар став би био, „Баш ме занима ко је овај човек. Чекај да прво видим са ким имам посла!“
Друга грешка коју добрице праве је та да кад се суоче са ружним понашањем друге особе тј. виде са ким имају посла, показују невероватно много разумевања за грешке другог човека и извлаче бесконачан дијапазон оправдања.
Кад им човек покаже ко је, они и даље не верују ономе што су видели, већ својој представи о другоме, својој илузији. Они као да не уче или барем врло споро уче истину о другим људима.
Мудар став који им недостаје био би: ,,Показао си ми ко си и од сада ћу о теби тако размишљати тј. повероваћу ономе што сам видео!“
Биљана Грбовић, оснивач Удружења родитеља „Матица“
Радујем се кад помажем, поготово добрицама!
