Formula 1 je ponovo u Evropi, i ako izuzmemo kratak izlet do Montreala sredinom juna, tu će i ostati sve do kraja septembra.
Međutim, suprotno tradiciji, Katalunja nije prva ovogodišnja trka na Starom kontinentu, a slika koju danas gledamo je bitno drugačija od one sa kojom smo pre skoro mesec dana otvorili evropsku sezonu na Imoli.
Na Apenine smo u aprilu stigli pod utiskom totalne dominacije Ferarija i mada je i tada bilo jasno da je isuviše rano za dugoročne prognoze u šampionatu koji će trajati 22 runde (u međuvremenu smo saznali da ove godine ipak neće biti zamene za Veliku nagradu Rusije).
Moglo se nazreti i da Red Bul možda ipak ima za nijansu konkurentniji automobil, ipak je preokret koji je u međuvremenu austrijska ekipa sa sedištem u Milton Kinzu napravila bio poprilično šokantan.
Dve uzastopne pobede za aktuelnog šampiona sveta su povratile ravnotežu u poretku vozača, iako Lekler i dalje ima lepih 19 poena viška, međutim značajno unapređen RB18 u ovom trenutku deluje nepobedivo.
Što je posebno impresivno ako uzmemo u obzir da je Ferari i dalje značajno brži u kvalifikacijama, pa Hornerov tim do pobede mora da stiže ili direktnim preticanjem glavnog rivala na stazi, ili mudrijim izborom taktike prilikom odlazaka na zamenu guma.
Ovakva podela snaga među glavnim takmacima – Ferari brži na nivou jednog kruga, sa praznim rezervoarom, dok Red Bul dobije desetinku ili dve zahvaljujući efikasnijem trošenju guma kada se automobil natanka do kraja – je verovatno primarni razlog percipirane uzbudljivosti ovogodišnjeg šampionata.
Za razliku od prethodne ere dominacije automobila sa amblemom crvenog bika, kada bi Seb obično već u subotu zakucao svoju miljenicu na prvu startnu poziciju, a u nedelju već do aktivacije DRS-a odjezdio izvan dometa svojih glavnih konkurenata, ove godine gledamo direktnu borbu za pobedu na gotovo svakoj trci.
To unosi neizvesnost kakvu dugo godina nismo imali u Formuli 1.
Uprkos prošlogodišnjoj tituli, Maks Verstapen ostaje podjednako fokusiran na pobedu svaki put kada uđe u automobil, i upravo taj tenacitet koji mu omogućava da svaki put da 100% svojih mogućnosti je ono po čemu se aktuelni šampion izdvaja u odnosu na svoje konkurente.
Nije uopšte dilema da li je recimo Lekler bar podjednako talentovan kao i Holanđanin – jeste – kao što je verovatno blisko istini da je momak iz Monaka čak i za nijansu brži od Verstapena, ali za razliku od Šarla, Maks skoro nikad ne pravi greške, uprkos nemilosrdnom teranju automobila do krajnjih granica, u svakom krugu svake trke.
Da će momak sa pedigreom svetskog prvaka imati prednost u odnosu na talentovanog ali još nedokazanog vozača deluje kao jedan od onih nezaboravnih Grunfovih aksioma, međutim to nije glavni problem za Leklera.
Čak ni neiskustvo u poziciji onoga koji vodi u šampionatu, bez obzira na ogroman psihološki pritisak koji to sa sobom nosi, nije najveća prepreka za Šarla.
Ne, najznačajniji će biti uticaj jedine stvari na koju talentovani Ferarijev as nema baš nikakav uticaj – brzine razvoja i poboljšanja automobila kako sezona bude odmicala.
Ferari je još od Šumijevih dana izgubio moć da tokom sezone unapređuje automobil u ritmu u kojem to recimo radi Red Bul, pa su između ostalog i zbog toga i Alonso i Fetel ostali bez titule u skarletnom automobilu.
Matija Binoto je posle Majamija izjavio da Skuderija mora naći način da odgovori na unapređenja koja konstantno donosi najveći rival i Katalunja će biti prava prilika da ocenimo da li je u pitanju bila prazna priča ili reči šefa legendarnog tima imaju potrebnu specifičnu težinu.
Najbolja pozicija na jučerašnjim kvalifikacijama neće smetati, ali ono što želimo da vidimo je da li Ferari može da parira Red Bulu na današnjoj trci.
Jer, priroda dosadne staze u brdima iznad Barselone je takva da onaj ko je na Katalunji brz, može da očekuje da će biti brz na svim ostalim stazama u kalendaru.
Ono što budemo gledali danas može u velikoj meri da odredi pravac u kojem će se šampionat kretati u narednim trkama.
Iako će na to možda uticati i jedna druga promena koja se upravo dešava.
Posle sramotno lošeg starta, Mercedes je konačno uspeo da otključa potencijal svog automobila, pa ukoliko brzinu sa slobodnih treninga i kvalifikacija uspe da prenese i na trku, dobićemo novi uzbudljiv narativ u ovogodišnjem šampionatu.
Jer poboljšani Mercedes možda već isuviše zaostaje da bi se ozbiljno vratio u konkurenciju za vozačku, a pogotovo ne za titulu konstruktora.
Za sada još uvek nije spreman za pobede i najbrže krugove na kvalifikacijama, ali deluje dovoljno brzo da počne redovno da otima bodove Ferariju i/ili Red Bulu.
Nakon osam godina nemilosrdne dominacije, zvuči neverovatno da bi iko želeo da vidi poboljšani Mercedes koji se bori za pobede, ako već ne i za titule, ali, da, upišite me među takve.
Ako ni zbog čega drugog a ono zbog Džordža Rasela koji je debitantsku sezonu u šampionskoj ekipi počeo baš impresivno.
Uopšte, nivo talenta koji danas gledamo u Formuli 1 je u stvari sigurno najuzbudljiviji aspekt novopronađene ljubavi koju navijači širom sveta ispoljavaju prema najprestižnijoj kategoriji svetskog auto sporta, a krcate tribine u Australiji, Majamiju ili sada u Barseloni to najbolje pokazuju.
Ljudi su se uželeli neizvesnog trkanja i zbog toga je važno da u borbi za vrh imamo što više timova i sledstveno što više vozača, pa makar oni vozili i automobil sa simbolom trokrake zvezde.
Katalunja će biti ozbiljan izazov, jer na stazi gde je najbrži na kvalifikacijama trijumfovao i u nedelju čak 23 puta u prethodnoj trideset jednoj trci nije lako napraviti šou koji će 110,000 ljudi sa plaćenim ulaznicama očekivati.
Visoka temperatura će pomoći, a ne škodi ni što prvi startni red, po četvrti put ove sezone, dele dvojica najvećih konkurenata u borbi za titulu.
Ali čak i ako trka ne bude triler, važno je ne zaboraviti da će ishod današnjeg trkanja biti možda najbitniji od početka sezone.
Ne zbog bodova koji se danas dele, već zato što će obezbediti potku na osnovu koje će se tkati mnoge trke u narednim nedeljama i mesecima.
Spektakl na dva točka – Zlatibor domaćin Svetskog šampionata u Hard Enduru
Preuzmite android aplikaciju.
