Ako Evropa želi da izbegne rat, Evropa mora da se pripremi za rat, upozorila je danas predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i dodala da Evropa do 2030. godine mora da ima jak evropski odmrambeni stav.
Obraćajući se u Kraljevskoj danskoj vojnoj akademiji u Kopenhagenu, Fon der Lajen je iznela tvrdnju da se Rusija priprema za buduću konfrontaciju sa evropskim demokratijama, dok SAD pomeraju fokus na Indo-Pacifik.
Istovremeno je poručila svim ljudima Grenlanda i ostatka Danske da će se Evropa uvek zalagati za suverenitet i teritorijalni integritet. „Era dividende mira je davno prošla. Bezbednosna arhitektura na koju smo se oslanjali više se ne može uzimati zdravo za gotovo”, rekla je Fon der Lajen i dodala da se vratilo doba sfera uticaja i konkurencije moći.
Kao primer navela je Rusiju, za koju je rekla da je na „nepovratnom putu stvaranja ratne ekonomije”.
„Masovno je proširila svoje vojno-industrijske proizvodne kapacitete, 40 odsto saveznog budžeta troši se na odbranu, devet odsto njenog BDP-a. Ova investicija podstiče agresorski rat u Ukrajini dok je priprema za buduću konfrontaciju sa evropskim demokratijama. I baš kada se ove pretnje povećavaju, vidimo da naš najstariji partner, Sjedinjene Države, pomeraju fokus na Indo-Pacifik”, rekla je Fon der Lajen, prenosi Tanjug.
Ona je dodala da do 2030. Evropa mora da ima jak evropski odbrambeni stav i dodala da će sutra biti predstavljena mapa puta za „Spremnost 2030”. „Spremnost 2030 znači ponovo naoružati i razviti sposobnosti za kredibilno odvraćanje. Spremnost 2030 znači imati odbrambenu industrijsku bazu koja je strateška prednost. Ali da bismo bili spremni za 2030, moramo krenuti sada. I tu dolazi EU”, rekla je Fon der Lajen.
Ona je dodala da će države članice zadržati odgovornost za svoje snage, ali da je mnogo toga potrebno na evropskom nivou.
Govoreći o četiri ključna prioriteta u tom kontekstu, navela je da se prvi odnosi na porast odbrambene potrošnje i podsetila da je Komisija predložila plan za oslobađanje ulaganja u evropsku odbranu od 800 milijardi evra.
„Ovo uključuje novi instrument nazvan SAFE koji može brzo da otključa 150 milijardi evra za države članice. Ovo će nam pomoći da kupujemo bolje, kupujemo brže i kupujemo više evropski. I to će olakšati zajedničke nabavke”, rekla je Fon der Lajen.
Navela je da je ono u šta se ulaže i kako se ulaže podjednako važno kao i to koliko se troši, dok je kao „možda najstrateškiji” i treći prioritet navela povećanje podrške Ukrajini.
Fon der Lajen je rekla da će EU upostaviti zajedničku radnu grupu sa Ukrajinom koja će koordinisati vojnu podršku EU i država članica Ukrajini i ocenila da se mora ubrzati integracija Ukrajine u evropsko tržište odbrambene opreme.
Kao četvrti prioritet navela je jačanje odbrambene industrijske baze Evrope. „Evropa je ujedinjenija nego ikad. Odlučnija je nego ikad. I ima partnere, prijatelje i saveznike sa kojima može da radi i na koje može da računa. Bezbednosni izazovi često imaju globalne posledice. Ono što se dešava negde drugde može se brzo dogoditi ovde. I obrnuto”, rekla je Fon der Lajen.
Ona je dodala da je većina pretnji sa kojima se EU suočava prekogranična i poručila da je EU u potpunosti posvećena saradnji sa NATO i SAD. „Naša bezbednost je nedeljiva. Zato radimo na probijanju novih osnova u oblasti bezbednosti sa Ujedinjenim Kraljevstvom i drugim partnerima u Evropi, u našem susedstvu i unutar G7. Od Kanade do Norveške. Pa čak i daleko kao što su Indija i drugi delovi Azije”, poručila je Fon der Lajen.
Makron: Francusko-britanski plan obuhvata jednomesečno primirje u Ukrajini
Preuzmite android aplikaciju.
