Гост нове епизоде видео серијала Танјуг Рефлектор био је сценариста Вук Ршумовић који је говорио о раду на филму „Златни дечко“, али и о свом предстојећем другом редитељском филму „Међу боговима“.
Ршумовић је рекао да је „Златни дечко“ истинита прича, односно „инспирисана је аутентичним ликовима из света фудбала“.
„На крају се искомбиновало да су можда три неке судбине испреплетене, што је за мене посебно инспиративно. Схватио сам радећи први филм и друге пројекте да ме истините приче највише ложе. Имају дозу аутентичности. То је свакако један од аспеката филма који је врло специфичан“, истакао је Ршумовић.
Према његовим речима, редитељ Огњен Јанковић је у „Златном дечку“ нашао „свој израз који може да се стави у ранг филмова сличних из европске или светске продукције.
Ршумовић је рекао да је назив филма стигао пошто је на почетку снимања филма преминуо чувени аргентински фудбалер Дијего Армандо Марадона, коме је надимак био „Златни дечко“ (Ел Пибе де оро).
„То је нешто што наш главни јунак јасно каже у првој већој сцени у филму. “Па ја сам нови Марадона !“ Има толико самопоуздања“, подсетио је сценариста.
У „Златном дечку“ главну улогу игра Денис Мурић, за кога Ршумовић каже да је још током снимања његовог редитељског првенца „Ничије дете“ (2014) сваку паузу користио да изађе напоље да игра фудбал са ортацима.
„Две недеље смо били на једном сету, тамо где смо снимали њега у дому. Ту је био терен за фудбал и они су пикали фудбал. Денис је тренирао фудбал. Огњен, кад ме звао да има пројекат, прво што је рекао: “Шта мислиш Денис да игра? “Рекох то је то“, присетио се Ршумовић.
Друго Ршумовићево редитељско остварање биће „Међу боговима“, чије је снимање било почело јесенас, а говори о Авганистанки на проласку кроз Србију у време избегличке кризе.
„Други филм кажу да је најтежи, поготово кад је први остварио неки успех. Очекивања расту од свих са стране. Било је лако радити “Ничије дете“ када нико није ни знао ко то ради. Неке старије колеге и сви мало ти стављају притисак. “Шта ћеш са другим филмом?““, признао је Ршумовић.
Према његовим речима, много је времена прошло између првог и другог филма пошто је дуго трагао за правом причом, тражећи инспирацију у реалности.
„Ово је потпуно аутентична прича о младој жени из Авганистана која стиже са породицом у Београд и схвата да се њен млађи брат, са којим је изгубила контакт три недеље пре тога, можда утопио у Сави“,рекао је Ршумовић.
Главна јунакиња одлучује да остане, без обзира што нема никаква документа, и да сахрани свог брата, а Ршумовић каже да „улази у перипетију егзистзенцијалну, културолошку и административну да би „повратила себи достојанство и показала љубав према свом брату“.
Преузмите андроид апликацију.
