Више разлога утиче на немогућност стварања валидних успомена.
Наш карактер и бројне особине обликују се у најранијем детињству, а заправо мало људи има било каква сећања из првих година живота.
Наиме како одрастамо, заборављамо људе, догађаје и места с којима смо се у детињству сусретали, а разлог томе је феномен назван дечија амнезија, пише портал „Bright Side“.
Реч је о неспособности одраслих да се присете детаља или целих догађаја који су им се догодили пре четврте године живота, а једна од теорија каже како се дечја амнезија јавља због немогућности говора у првим годинама живота.
Већину успомена ми ћемо описати речима и тако запамтити. Но будући да мало дете смислено не прича негде до друге године живота, није у стању ни да створи право сећање.
Осим овог, нека истраживања тврде и да део разлога за амнезију лежи у развоју нашег мозга који, док је заузет са стварањем нових станица не похрањује дугорочне успомене, те још нема такозвано “епизодно памћење.” Због тога често имамо опште успомене на рано детињство, нпр. на парк у који смо често ишли, али се нећемо сећати многих детаља.
Наши родитељи, такође, утичу на начин на који се присећамо одређених догађаја. Једно истраживање тако показује да се деца различито сећају истог догађаја након што су о њему разговарали с родитељима, па им треба помагати да задрже што више добих сећања и да их правилно себи протумаче.
Преузмите андроид апликацију.
