Ministrarka spoljnih poslova Slovenije Tanja Fajon, koja je danas u poseti Beogradu, istakla je da je evropska budućnost Srbije ineteres Slovenije i cele Evropske unije i da dolazi u Beograd sa ciljem jačanja odnosa dve zemlje u svim oblastima.
„Kao ministarka spoljnih poslova Republike Slovenije, garantujem da ću učiniti sve što je u mojoj moći da Srbiji pomognemo na njenom evropskom putu, jer je to u interesu Slovenije i cele EU“, navela je Fajon u autorskom tekstu za list „Politika“.
Ona je takođe rekla da, uprkos činjenici da nema lakih tema za razgovor, dijalog Beograda i Prištine, uz evropsko posredovanje, ostaje najbolji način za rešavanje protivrečnosti i izazova.
Ona je istakla da je „politička saradnja između Slovenije i Srbije intenzivna i sadržajna“ i da se zvaničnici dve zemlje sastaju često i na svim nivoima. „Nedavno je Ljubljanu posetio ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić, a očekujemo i posetu predsednika Narodne skupštine Vladimira Orlića“, precizirala je ona.
„Mislim da je ekonomska saradnja između Slovenije i Srbije velika priča o uspehu. Robna razmena se približava dvema milijardama evra, slovenačke investicije u Srbiji stalno rastu, posebno u bankarstvu i osiguranju, logistici i transportu, farmaciji, industrijskoj proizvodnji metala itd. „, navela je Fajon.
Istakla je da joj je drago da postoje naznake novih velikih investicija slovenačkih preduzeća.
„Želela bih da pomenem i investicije i brojne mogućnosti u oblasti obnovljivih izvora energije i energetike u globalu. To su ključne oblasti koje trenutna situacija u svetu još više potiskuje u prvi plan.Slovenačka preduzeća u Srbiji otvaraju radna mesta i generišu srpski izvoz. Slovenija je otvorena i za srpske investicije, koje su u stalnom porastu, a želimo i da što bolje uravnotežimo međusobna ulaganja“, napisala je slovenačka ministraka spoljnih poslova.
Dodala je da obostrano korisna ekonomska saradnja i izbalansirani interesi predstavljaju zdravu osnovu za saradnju u mnogim drugim oblastima – od kulture, obrazovanja, nauke i istraživanja do sporta i evropskih pitanja.
„Posebno želim da istaknem da je Slovenija spremna da pomogne Srbiji u svim oblastima u kojima za to ima odgovarajuće znanje, iskustvo i kapacitet. Brojne mogućnosti vidim u okviru bilateralne tehničke i razvojne pomoći, upravljanju vodama i upravljanju i preradi otpada. Mnogo zajedničkih projekata smo već realizovali bilateralno, kao i u evropskim okvirima, i želimo da sa tim nastavimo svugde gde Srbija bude izrazila interesovanje“, istakla je Fajon u autorskom tekstu.
Govoreći o aktivnostima saradnje, ona je navela da je kulturna saradnja ona koja nas najviše obogaćuje i gde smo svedoci izuzetno raznovrsne saradnje.
Dodala je da Srbija, a posebno njeni građani, suvereno odlučuju o svojoj budućnosti i da je Srbija je evropska država, sa evropskom kulturom i jasnom budućnošću u okviru Evropske unije.
„Nema bolje alternative od članstva u Evropskoj uniji za sve zemlje regiona. Ključno je da države žele da postanu deo evropske porodice i da su spremne na zahtevne reforme i ponekad teške kompromise. Sa druge strane, mi kao države članice moramo im u tome pomoći i strpljivo držati vrata otvorena. Evropska perspektiva nije prava ako se ne može osetiti na celom evropskom putu i na kraju videti realno ostvariv cilj – članstvo u Evropskoj uniji“, navela je Fajon.
Ocenila je da Srbija ima važnu ulogu u širem kontekstu dešavanja u regionu.
„Njen ekonomski uspeh, izgradnja infrastrukture i opšti pristup značajno doprinose povezivanju i razvoju čitavog regiona. Svesna sam da se za evropsku budućnost Srbije vezuju i neke teške političke teme. U procesu dijaloga Beograda i Prištine vidimo česte tenzije. Uprkos činjenici da nema lakih tema za razgovor, dijalog, uz evropsko posredovanje, ostaje najbolji način za rešavanje protivrečnosti i izazova. Iskrenost, politička hrabrost, međusobno poštovanje i poštovanje onoga što je dogovoreno ključ su napretka“, ocenila je slovenačka ministarka spoljnih poslova.
Dodala je da je nakon ruskog napada na Ukrajinu, Evropa je drugačija.
„Iako se nalazimo izvan neposrednog područja sukoba, svi osećamo posledice rata. U Evropi se suočavamo sa energetskom krizom i poskupljenjima. U kriznim situacijama, naš prvi odgovor je često da moramo da se pobrinemo sami za sebe. I istina je, politički lideri svih demokratskih zemalja imaju odgovornost i mandat naroda da se nose sa krizama na način koji će imati najmanje nepovoljne posledice po stanovništvo. Aktuelnu krizu ne smemo potcenjivati, a posebno ne uzroke i dugoročne posledice po celu Evropu i svet. I pored legitimne potrebe da se „svako pobrine za sebe“, želim da istaknem da se za sebe najbolje možemo pobrinuti samo zajedno, uz iskrenu solidarnost i jedinstvo.“, nevela je.
Istakla je da nema mesta za nesuglasice i međusobna optuživanja u Evropi.
„Sa tim ciljem smo, kao zemlje članice EU, podržale Paket energetske podrške za region zapadnog Balkana u iznosu od milijardu evra, koji je najavila Evropska komisija. U okviru ovog paketa će već od januara 2023. godine biti dostupno 500 miliona evra bespovratnih sredstava budžetske podrške namenjene pomoći ugroženim domaćinstvima i preduzećima, a Srbija će u prvoj fazi za ovu namenu dobiti 165 miliona evra iz IPA 3 „, objasnila je Fajon.
Poželela je Srbiji da joj 2023. godina donese konkretan napredak na putu ka EU.
Đurić: Tajne optužnice protiv Srba na Kosovu i Metohiji neprihvatljiv vid političkog pritiska
Preuzmite android aplikaciju.
