Sukob u Ukrajini uzdrmao je svetsko tržište hrane i sve ukazuje da će ona u mesecima koji dolaze biti skupa, ali i da će se do primarnih poljoprivrednih proizvoda sve teže dolaziti. U strahu da će ova situacija potrajati, mnoge države pokušavaju da se snabdeju dovoljnim zalihama, što je otežano usled nemogućnosti plovidbe Crnim morem, skoka cena energenata i đubriva i neizvesnosti u vezi sa žetvom u Ukrajini.
Među državama koje na svojim lagerima imaju zalihe jeste i Srbija, koja je nedavno, zbog nezapamćene tražnje inostranih kupaca, privremeno zabranila izvoz kukuruza, pšenice, brašna i rafinisanog ulja. Izvoznicima je naknadno odobreno da isporuče ranije ugovorene količine pšenice, a poruka države bila je da će hrane biti dovoljno za građane Srbije, ali i regiona.
Strah od nestašica namirnica zavladao je i u Evropskoj uniji, gde je Ukrajina četvrti snabdevač primarnim proizvodima. EU proizvodi dovoljno pšenice, ali je prinuđena da uvozi kukuruz i soju, a potrošači u pojedinim državama već se suočavaju s nestašicom suncokretovog ulja, čije su zalihe na izmaku budući da im je Ukrajina bila glavni snabdevač.
Države koje zavise od uvoza posebno je uznemirila odluka Mađarske, koja je među prvima stopirala izvoz žita, ali i još nekoliko strateških žitarica.
Nemačko udruženje poljoprivrednika je mađarsku odluku o zabrani izvoza ocenilo kao nesolidarnu. Udruženje mlinara „Italmopa” iz Italije upozorilo je da postoji realna opasnost da ostanu bez dovoljno pšenice jer „ne mogu preko noći da nadomeste nedostatke iz drugih zemalja”. Pozvali su Evropsku komisiju da povuče potez i osigura slobodan protok robe na unutrašnjem tržištu EU. Italija se, inače, poslednjih meseci snabdevala i brašnom iz Srbije jer je kupovina iz drugih izvora bila otežana i pre nego što je to ozvaničeno.
Na slične mere ograničenja odlučila se još ranije i Moldavija, a iz našeg regiona i Severna Makedonija, koja je nedavno zabranila izvoz pšenice, ječma, kukuruza, semena suncokreta, kao i suncokretovog ulja. Bugarska je najavila da planira da poveća svoje rezerve žitarica i kupi ih od lokalnih proizvođača kako bi osigurala domaće potrebe. Iako već imaju znatne zalihe, izvoz bi mogao da bude ograničen dok država ne otkupi jedan i po milion tona pšenice.
