Сукоб у Украјини уздрмао је светско тржиште хране и све указује да ће она у месецима који долазе бити скупа, али и да ће се до примарних пољопривредних производа све теже долазити. У страху да ће ова ситуација потрајати, многе државе покушавају да се снабдеју довољним залихама, што је отежано услед немогућности пловидбе Црним морем, скока цена енергената и ђубрива и неизвесности у вези са жетвом у Украјини.
Међу државама које на својим лагерима имају залихе јесте и Србија, која је недавно, због незапамћене тражње иностраних купаца, привремено забранила извоз кукуруза, пшенице, брашна и рафинисаног уља. Извозницима је накнадно одобрено да испоруче раније уговорене количине пшенице, а порука државе била је да ће хране бити довољно за грађане Србије, али и региона.
Страх од несташица намирница завладао је и у Европској унији, где је Украјина четврти снабдевач примарним производима. ЕУ производи довољно пшенице, али је принуђена да увози кукуруз и соју, а потрошачи у појединим државама већ се суочавају с несташицом сунцокретовог уља, чије су залихе на измаку будући да им је Украјина била главни снабдевач.
Државе које зависе од увоза посебно је узнемирила одлука Мађарске, која је међу првима стопирала извоз жита, али и још неколико стратешких житарица.
Немачко удружење пољопривредника је мађарску одлуку о забрани извоза оценило као несолидарну. Удружење млинара „Италмопа” из Италије упозорило је да постоји реална опасност да остану без довољно пшенице јер „не могу преко ноћи да надоместе недостатке из других земаља”. Позвали су Европску комисију да повуче потез и осигура слободан проток робе на унутрашњем тржишту ЕУ. Италија се, иначе, последњих месеци снабдевала и брашном из Србије јер је куповина из других извора била отежана и пре него што је то озваничено.
На сличне мере ограничења одлучила се још раније и Молдавија, а из нашег региона и Северна Македонија, која је недавно забранила извоз пшенице, јечма, кукуруза, семена сунцокрета, као и сунцокретовог уља. Бугарска je најавила да планира да повећа своје резерве житарица и купи их од локалних произвођача како би осигурала домаће потребе. Иако већ имају знатне залихе, извоз би могао да буде ограничен док држава не откупи један и по милион тона пшенице.
