Pregovarači Saveta EU i Evropskog parlamenta postigli su dogovor o zakonu koji predviđa zabranu prodaje novih vozila s motorom na unutrašnje sagorevanje od 2035. godine.
Tim sporazumom predviđeno je da novi benzinski i dizel automobili i laka komercijalna vozila se više neće prodavati u EU od 2035. godine, kao i hibridna vozila, u korist 100 odsto električnih vozila.
Savet EU i Evropski parlament postigli su sinoć privremeni sporazum o revidiranim ciljevima smanjenja emisije ugljen-dioksida za nova putnička i laka komercijalna vozila.
Pregovarači EU postigli su sporazum sa državama članicama o prvobitnom predlogu Evropske komisije. Predlog datira od 2021 godine, a predviđa da se postigne mobilnost na putevima sa nultom emisijom štetnih gasova do 2035. godine.
Sporazum je deo napora EU ka mobilnosti sa nultom stopom emisija, što bi moglo da znači kraj za automobile sa SUS-motorima u Uniji.
Odluka će biti revidirana za četiri godine. Zabrana prodaje je deo klimatskog paketa EU, kojim planira da smanji emisije štetnih gasova za 55 odsto do 2030. godine u poređenju sa nivoom iz 1990, te da bude klimatski neutralna do 2050. godine.
Pregovarači, Parlament i države članice, su morale da nađu i način da olakšaju tranziciju za sektor automobila. Automobilska industrija direktno ili indirektno zapošljava više od 13 miliona Evropljana, ili sedam odsto tržišta rada EU, prema Evropskom udruženju proizvođača.
Parlament je zatražio stvaranje takvog tranzicionog fonda, posebno da bi se popravio uticaj na zapošljavanje.
Pod pritiskom nekoliko zemalja, uključujući Nemačku, tekst se bavi mogućnošću zelenog svetla u budućnosti za alternativne tehnologije kao što su sintetička goriva (e-goriva) ili hibridni motori koji se mogu puniti ako to omogući postizanje cilja potpunog eliminisanja emisije štetnih gasova iz vozila.
Američka ekonomija zabeležila rast od 2,6 odsto u trećem kvartalu
Preuzmite android aplikaciju.
