Ministri za životnu okolinu EU usvojili su zajednički stav za COP27, konferenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, koji će služiti kao opšta pregovaračka pozicija svih 27 država članica Unije.
COP 27 će biti održan 7. i 8. novembra u Šarm-el-Šeiku u Egiptu.
Tekst usvojen sinoć, precizira da je EU spremna da podigne sopstvene klimatske ciljeve „što je pre moguće” i da je otvorena za povećanje svoje finansijske pomoći zemljama u razvoju, ali bez kvantifikacije svoje posvećenosti.
Ana Hubačkova, češka ministarka životne sredine koja je predsedavala ovom ministarskom Savetum EU, izjavila da će “sve oči biti uprte u nas u Šarm el Šeiku”.
“EU je uvek bila na čelu klimatskih akcija i mi ćemo nastaviti da vodimo svojim primerom. Zaštita naše planete za buduće generacije zahteva snažnu zajedničku globalnu akciju. Drago mi je što je EU dokazala da je ozbiljna u svojim ambicijama”, rekla je ministarka.
Savet je u zaključcima istakao da se globalna ambicija mora značajno povećati kako bi cilj fiksiran Pariskim sporazumum od 1,5 stepen Celzijusa bio na dohvat ruke, odnosno da zagrevanje bude ograničeno na +1,5 C u poređenju sa predindustrijskom erom, i poziva sve zemlje da iznesu ambiciozne ciljeve i politike, posebno velike ekonomije.
Savet je obnovio snažnu posvećenost EU i država članica da nastave da povećavaju svoje međunarodno finansiranje klimatskih promena i poziva sve zemlje da pojačaju svoje napore da mobilišu finansijska sredstva iz svih izvora za podršku klimatskim akcijama i da uključe klimu u sve finansijske planove.
Ministri su kažu „spremni da ažuriraju nacionalne doprinose EU i njenih država članica što je pre moguće, u zavisnosti od konačnog rezultata“ tekućih diskusija između država članica Unije, kako bi se finalizirale mere njihovog klimatskog plana.
Taj plan predviđa smanjenje emisije gasova staklene bašte u EU za 55 odsto do 2030. godine, u poređenju sa 1990. godinom.
Usvojeni evropski tekst poziva na „prestanak upotrebe uglja kroz postepeno smanjenje i eliminaciju neefikasnih subvencija za fosilna goriva“.
Što se tiče evropske finansijske pomoći zemljama u razvoju, usvojeni zaključak je oprezan i bez previše obećanja.
Zemlje u razvoju su pogođene posledicama klimatskih promena i beleže suše, poplave, toplotne talase.
Sa druge strane, ove siromašne zemlje su najmanje odgovorne za emisije štetnih gasovi. Ove države pozivaju COP 27 za posebno finansiranje kako bi se nadoknadili „gubici i štete“ koje su pretrpele.
Međutim, bogate zemlje još nisu ispunile svoju posvećenost klimatskoj pomoći od 100 milijardi dolara godišnje, cilj koji su postavili 2020. godine, za pomoć siromašnim zemljama.
Evropski savet „očekuje da će ovaj cilj biti postignut 2023. godine“, kaže se u tekstu, ali se ne fiksira novi datum i cilj.
Preuzmite android aplikaciju.
