Novosadski istoričar, Aleksandar Gajić, krenuo je u putovanje svog života, na daleki Svalbard, u nedelju, 28. januara. Na putovanje je pošao i njegov prijatelj i kolega, Igor Radosavljević. Na presedanju u Oslu, Gajić ističe da je u hotelu dva norveška piva platio 4.154 dinara i da je to sigurno najskuplje pivo koje je platio.
O Gajićevoj ekspediciji smo već pisali, a prilikom istraživanja u Kongresnoj biblioteci, u Vašingtonu, došao je do dokumenta koji govori o ugovoru sa Svalbardom, potpisanim 1925. godine i koji se tiče eksploatacije uglja. Pored kabinetskog istraživanja koje će sprovesti, istoričar će pokušati da brodom ledolomcem ode što je severnije moguće.
Od Osla do Svalbarda trebalo im je tri sata leta, a na tamošnjem aerodromu ih u podne dočekuje mrkli mrak.
-Naime, polarna noć na Arktiku traje od novembra do početka februara i za to vreme sunce uopšte ne izlazi. Pored mraka, zatekla nas je i solidna snežna mećava. Naselje Longjerbin broji oko 2.500 stanovnika, od čega ima 52 nacije registrovane. Svalbard je pod administrativnom jurisdikcijom Kraljevine Norveške od 1920. godine i zvanično od potpisivanja Svalbardskog ugovora, 9. februara 1925. godine, zbog čega smo i mi ovde. Ipak, ovo je demilitarizovana zona i ne pripada Šengenu, te je moguće ostati ovde bez ikakvog pravno-formalnog ograničenja. Od 52 nacije, saznali smo da ima i troje Srba- naglasio je Gajić za naš portal i ističe da ga je posebno iznenadilo jeste obavezno izuvanje po ulasku u smeštaj, a ne u sobu.
Nekoliko dana pre njihovog dolaska na Svalbard i odlaska u glečer, jedna grupa istraživača je ostala zarobljena u njemu, usled vremenske nestabilnosti i nedovoljno dobre obezbeđenosti ulaza, ali ni to nije bilo dovoljno da odvrati Srbe od ove avanture.
-Osećaj je jeziv kada postanete svesni da je noć pala pre tri meseca i da neće svanuti jutro tokom našeg boravka ovde. Nakon određenih instrukcija, kojih smo se bespogovorno pridržavali, krenuli smo put glečera. Prva polovina puta i penjanje uz planinu na nadmorsku visinu od 595 metara, prešli smo uz dosta stajanja i pauza, jer je kretanje otežavao dubok sneg i vetar koji je postajao sve jači. Tokom penjanja i kilometarskog pešačenja, sretali smo i ostale istraživačke grupe. Uspeli smo posle 3 sata hodanja i penjanja da se domognemo ulaska u sam glečer Larsbrin. Definitivno nije ono što smo zamišljali, naročito kada uzmemo u obzir da ulazimo u snežnu rupu dubine 49 metara, koja svaki čas može da se odroni. Prizor star najmanje 10.000 godina, početak poslednje interglacijacije, koje je ostavilo izuzetan utisak na nas- naglasio je on.
Preuzmite android aplikaciju.
