Američke sankcije, monetarna reforma i pandemija koronavirusa gurnuli su Kubu u krizu kakva nije zabeležena proteklih 30 godina.
Ekonomska kriza na Kubi pogoršala se usled pandemije koronavirusa, što je dovelo do toga da stanovnici te komunističke države moraju i po dvanaest sati da čekaju u redu za osnovne životne namirnice.
Kako navodi britanski Dejli mejl, Kubanci su navikli na različite restrikcije tokom 60-godišnje vladavine komunističkog režima i često nisu imali pristup osnovnim stvarima poput pijaće vode ili toaleta, ali je pandemija situaciju značajno pogoršala.
– Provela sam gotovo celu noć ovde kako bih nešto kupila. Nije lako. Veliki je problem kupiti nešto za jelo“, rekla je Frans presu Edelvis Miranda koju su novinari zatekli ispred supermarketa gde je u redu provela čak 11 sati. Kaže da joj nije žao jer je uspela da kupi dve litre ulja, dva pakovanja piletine, malo mlevenog mesa i deterdžent. „Sada idem da se odmorim, pa ću sutra ponovo da stanem u red“.
Kuba je prošle godine registrovala rekordnu stopu inflacije od čak 70 posto.
Ekonomija je 2020. počela polako da se oporavlja, ali sada ponovo srlja u haosu kakav nije viđen poslednjih 30 godina. Nestašica osnovnih životnih namirnica izazvana je pandemijom kovida i drastičnim smanjenjem uvoza na ostrvo od preko 11 miliona stanovnika.
Kako Kuba živi od uzvoza, nestašice pogađaju sve. Čak i oni dobrostojeći moraju da čekaju u redovima, iako oni neretko plaćaju druge da čekaju za njih.
Kubanci pred prodavnice stižu opremljeni vodom, kafom, čak i hoklicama, a policija često mora da održava red.
Sat pre otvaranja pijace, javnost je obaveštena da je tog dana u ponudi čak pet proizvoda – što je izazvalo oduševljene među nekih 400 okupljenih. Onda je usledio hladan tuš – samo 250 njih može da uđe.
– Pogaženo nam je dostojanstvo, kaže Rolando Lopez, 66-godišnjak koji tog dana nije uspeo da uđe.
Deset godina mlađa domaćica Marija Rosabal kaže da je to samo kubanska stvarnost i da tu pomoći nema.
Dodatni problem stvara i činjenica da neke prodavnice prihvataju samo stranu valutu, ali američki dolar nije više legalan način plaćanja i teško je doći do njega. Ove prodavnice koje primaju strane valute po pravilu su mnogo bolje opremljene.
Uobičajeno je i da ljudi nekad stoje satima ispred prodavnice samo da bi, jednom kad uđu, ustanovili da uopšte nema onoga po šta su došli. Postoje i oni koji čekaju red samo da bi kupili bilo šta što je tog dana dostupno.
Neki proizvodi nestanu sa rafova i onda ih nema danima, poput mleka koje se prodaje uglavnom u „stranim“ radnjama i nestane u roku od nekoliko sati.
Iako su nestašice realnost Kube već 60 godina, situacija se značajno pogoršala kada je sada bivši američki predsednik Donald Tramp uveo strože sankcije ostrvu. Potom je usledila pandemija i krah globalne ekonomije.
Situaciju je dodatno zakomplikovala monetarna reforma pokrenuta prošle godine koja je povećala plate u zemlji gde većina ljudi radi u javnom sektoru, ali je i dramatično povećala inflaciju.
U pokušaju da obuzdaju krizu, kubanske vlasti sada proveravaju lične karte svakog kupca i knjižice sa kuponima, kako bi svaki Kubanac imao pristup osnovnim namirnicama. Međutim, kao i svuda, i na Kubi ima onih koji koriste tu situaciju da bi zaradili, kaže Lopez.
Ako u knjižicu sa kuponima ubacite novčanicu od 100 pezosa (oko 4 dolara), prodavac neće pribeležiti da ste tog dana nešto kupili, rekao je on. To koriste preprodavci koji onda prodaju robu po višim cenama onima koji nisu uspeli da dočekaju red, prenosi Kurir.
Vlasti u Havani tvrde kako je najbolji put za izlazak iz haosa jačanje domaće proizvodnje i počeli su polako da otvaraju ekonomiju privatnim preduzetnicima. No, to je proces koji će potrajati i ne znači apsolutno ništa 77-godišnjem Lazaru Naranju koji je, nakon višesatnog čekanja u redu, kući otišao bez hrane.
Preuzmite android aplikaciju.
