Kako se Rim nije izgradio preko noći, niti se za gradnju kuće bez temelja može reći da je snažna, tako ni budućnost zaštite životne sredine ne može da bude izvesna i sigurna, bez dugoročnog ulaganja u edukaciju najmlađih.
Mudre misli prisvojili su predstavnici civilnog sektora u Novom Sadu i usmerili svoje aktivnosti ka adekvatnom ulaganju u najmlađe, sa višim ciljem kojim svi težimo, održivoj zelenoj budućnosti.
Potreba aktivnog angažovanja mladih u kreiranju održive budućnosti je opštepoznato i snažno stimulisano.
Svetski dan deteta prvi put je ustanovljen 1954. godine pod nazivom Univerzalni dan dece, a obeležava se svake godine 20. novembra kako bi se promovisalo međunarodno zajedništvo, osvešćenost među decom širom sveta i unapređivanje dečijeg blagostanja.
Krovni okvir Ujedinjenih nacija za ojačavanje rada sa (i za) mladim ljudima kroz tri stuba – mir i bezbednost, ljudska prava i održivi razvoj, pokrenut je 2018. godine u vidu Strategije UN za mlade pod nazivom „Mladi 2030“.
Takva Strategija nastoji da značajno unapredi kapacitet angažovanja mladih ljudi i uzme u obzir njihove stavove, mišljenja i ideje. Ova agenda je direktno povezana sa potrebom realizacije ciljeva održivog razvoja.
U Srbiji postoji i Zakon i Strategija o mladima, kojima se obezbeđuje jasno definisan položaj mladih.
Ključna reč koja se provlači u ovim upravljačkim dokumentima, jeste – mladi – koji su definisani kao lica od „navršenih 15 godina do navršenih 30 godina života“.
A šta je onda sa mlađima od 15 godina i ko se za njih zalaže?
Udruženja kao što su Dečija Ekološka Akademija, Pokret Gorana, Čepom do osmeha, Zeleni Sad i drugi prepoznali su da je učenje kroz praksu, najzanimljiviji i najadekvatniji način da se prenese znanje najmlađima, neophodno za dalje razvijanje ekološke, pa i lične svesti.
Ekološko udruženje „Zeleni Sad“ našlo je način da spoji dečiju kreativnost i sticanje ekološkog znanja.
Kreiranjem eko bojanki uspeli su da od 2016. do 2021. godine u ukupno 40 (privatnih i državnih) vrtića i škola, u kontinuitetu zainteresuju predškolce i osnovce od prvog do četvrtog razreda, na teritoriji grada Novog Sada, za ekologiju.
Teme koje su obrađene u okviru bojanki su raznovrsne, što se zaključuje iz samih naslova: „Eko bojanka – kreativna ekologija“, „Eko bojanka II – biodiverzitet“, „Eko bojanka III – putujmo kroz vreme“, „Eko bojanka IV- budućnost“.
Bojanka prati junake Emu i Bokija u najnovijoj avanturi sa pčelom, koja ih kroz priču uvodi u njen svet, njenu ulogu u živom svetu i datom ekosistemu u kojem živi.
„Eko bojanka V – Put Medonosne Pčele“ govori o značajnosti uloga polinatora i njihovoj vezi sa ostatkom ekosistema, ali i čovekom.
„Dečija Ekološka Akademija“, na primer, sprovodi projekat „Eko kultura“ zajedno sa predškolcima tokom školske godine, kroz radionice, prenosi najmlađima osnovno znanje o zaštićenim područjima u Vojvodini, biljkama i životinjama koje ih nastanjuju, klimatskim promenama i zagađenju vode, zemljišta, vazduha, kao i o kompostiranju i sadnji.
Još nekoliko udruženja se bavi angažovanjem mladih i najmlađih u sferama ekologije i zaštite životne sredine.
Tako je, sa decenijskim iskustvom, „Pokret Gorana Novi Sad“, realizovao projekat pod nazivom „Hajde da recikliramo“ gde su deca različitog uzrasta učila kako se pravi reciklirani papir, korisni ili ukrasni predmeti od limenki, tetrapaka, plastičnih boca i najlonskih kesa, i kako to smanjuje količinu otpada u kući i školi.
Dodatno, „Društvo za promociju prirode Srbije“ organizuje terensku nastavu u prirodi, koja pored obilazaka prirodnih lepota Srbije, omogućava pohađanje različitih edukativnih kurseva i dobijanje znanja iz oblasti biologije, ekologije i zaštite prirode.
Organizacija „Čepom do osmeha“ se već duži niz godina zalaže za projekte koji su u direktnoj povezanosti sa reciklažom i sortiranjem smeća, uz podjednako važan, društveno-koristan aaktiviza i humanitaran rad.
Negujući ovakav mentalitet kroz generacije, Novi Sad potvrđuje da je sa razlogom bio nosilac titule Omladinske prestonice Evrope 2019. godine i da sa ponosom može da nosi titulu Evropske prestonice kulture 2022. godine.
Titule se naravno dodeljuju samo onima koji se dugoročno zalažu za ideale i vrednosti koji stoje iza kontinuiranog međusektorskog ulaganja i umrežavanja.
Kako su pomenute titule samo početak odlikovanja Novog Sada, verujemo da su udruženja nosioci izgradnje jakog temelja ekološke svesti svih građana Novog Sada.
Preuzmite android aplikaciju.
