Почетна > Бизнис
Бизнис

ЕК: Белгија ће имати највећи буџетски дефицит у еврозони

Белгија ће имати највећи буџетски дефицит у еврозони у наредне две године, према подацима Европске комисије.
Фото: WikimediaCommons/CEphoto, Uwe Aranas

Ова земља ће бити и једина чланица еврозоне с дугом изнад 100 одсто бруто домаћег производа (БДП), која ће се у 2023. и 2024. години суочити с даљим растом дуга због мера државне подршке привреди и грађанима да се изборе с растућим ценама енергије и услед механизма аутоматске индексације плата, извештава лист Еко.

Европски комесар за економију Паоло Ðентилони истакао је овај други фактор као лош за конкурентност Белгије, додајући, међутим, да сада није време за промену тог система.

Ðентилони процењује да је механизам индексације плата мање контроверзан у тренутним околностима – имајући у виду данашње вишеструке кризе – него што би био у нормалним околностима, будући да помаже да се одговори на стварни проблем.

Овај став објашњава тиме да је „социјална компонента сада важнија него у нормалним временима, и важнија од компромиса између социјалног аспекта и конкурентности“.

Буџетски дефицит Белгије би требало да достигне више од 17 милијарди евра у 2023. и више од 20 милијарди евра у 2024. Повратак на уравнотеженије јавне финансије још увек изгледа далеко, пошто белгијска влада сматра да тренутна криза изискује већу потрошњу, преноси портал Еурацтив. цом.

Белгијски премијер Александер Де Кру је у октобру изразио забринутост због буџетског дефицита, указујући међутим на чињеницу да потреба да „нико не буде остављен на цедилу подразумева висок цех за државу“.

Одговарајући на критике у вези са фискалним последицама мера које је влада предузела у борби против кризе, он је упитао: „Шта је требало да урадимо?… Да ли је требало да одбијемо давање помоћи самозапосленима? Да ли је можда требало да оставимо нашу средњу класу да се смрзава?“.

Европска комисија предвиђа привредни раст Белгије од 2,8 посто ове године, затим од 0,2 процента у 2023. и од 1,5 одсто у 2024. Инфлација у тој земљи би ове године требало да достигла врхунац од 10,4 посто, након чега би, према оцени ЕК, требало да падне на 6,2 одсто идуће године, а затим на 3,3 процента 2024.

EU: 210 miliona evra humanitarne pomoći za 15 zemalja

Преузмите андроид апликацију.