Početna > Sport > Košarka
Košarka

Dve godine od smrti Kobija Brajanta: „Mamba mentalitet“ kao vodilja šampiona

Dve godine su prošle od tragične nesreće u kojoj su poginuli Kobi Brajant i njegova 13-godišnja  ćerka Đijana. Svet sporta ostao je zaprepašćen te nedelje 26. januara 2020. godine, kada je objavljena vest da je jedan od najboljih košarkaša svih vremena poginuo u padu helikoptera, sa svojom ćerkom i još sedmoro putnika u Kalabasasu.
Foto: Wikimedia Commons

Iako su prethodne dve godine donele velike žrtve usled globalne pandemije, utisak je da je za navijače Lejkersa najtragičnija smrt bila upravo ona prouzrokovana ovim padom helikoptera, zapadno od Los Anđelesa.

Brajant je u svojih 20 sezona provedenih u ljubičasto-zlatnom dresu doneo franšizi iz Los Anđelesa pet NBA titula.

Na pitanje da li je bio najveći igrač u istoriji Lejkersa, svako ima svoj odgovor, pošto je to jednostavno, stvar preferencije. Tom razgovoru pripadaju Medžik Džonson i Karim Abdul-Džabar, koji je takođe osvojio pet NBA titula, kao i Vilt Čemberlen, koji je bio najveća ofanzivna sila u istoriji igre i naravno Šakil O’Nil, koji je bio MVP finala u svakoj godini od tri uzastopne šampionske kada je u tandemu sa Brajantom terorisao protivničke odbrane širom lige (2000-2003).

Jedno je sigurno, Brajant je svakako bio omiljeni igrač Lejkersa. Ne zbog svojih titula, svog MVP priznanja ili brojnih pogodaka uz zvuk sirene koji su bezbroj puta „izbacivali iz sedišta“ publiku u Stejpls Centru (sadašnjoj Crypto.com Areni), čak ni zbog neverovatnog 81 poena kojim je zauvek obeležio Reptorse kao žrtve najefikasnijeg napadačkog preformansa u modernoj košarci. Kobi Brajant je ovo posebno mesto u srcima ljubitelja košarke rezervisao zbog svog „mamba mentaliteta“ uz pomoć kojeg je 20 godina pravio košarkaška čuda pod pritiskom jedne od najvećih pozornica u svetu sporta.

Foto: Wikimedia Commons

Kada su reflektori upereni direktno u njega i kada su ulozi najveći „Crna mamba“ je pobeđivala. Čak je i u svom oproštajnom meču sa „matorim“ kolenima i „penzionisanim“ ramenom „sasuo“ 60 poena ekipi Jute Džeza, ne zato što bi njegova legendarna karijera bila nešto siromašnija bez tog dostignuća, već zato što je želeo da  košarkaškoj igri kao i njenoj publici ostavi jednu poslednju uspomenu na najposvećeniji i najiskreniji odnos jednog zanatlije prema svom zanatu.

Kada svetske zvezde poput Džeka Nikolsona, Snup doga, Denzela Vošingtona, Ajs Kjuba uspete da pretvorite u malu decu, koja nestrpljivo iščekuju sledeći magični trik, koji ćete izvesti sa loptom, onda je jasno da niste više samo košarkaš.

Kobi Brajant je postao ikona, a „mamba mentalitet“ kult, zvezda vodilja mnogih sportista, ali i drugih zanatlija koji imaju tako prisan odnos sa svojim poslom. Posle Brajantove smrti jedan Novak Đoković je izjavio da je Kobi bio jedan od najuticajnih ljudi u njegovom životu. U toj rečenici se ogleda Brajantova veličina, on je predstavljao primer i pokretač za mnoge. Ulivao je sigurnost i motivisao ljude širom planete, da li se to odnosilo na poverenje u preciznost bacanja papirića u kantu za đubre ili sposobnost da neprijateljski nastrojenu publiku na Centralnom terenu na Vimbldonu pretvorite u svoju.

Kobi je svoj pobednički mentalitet poneo sa sobom i nakon napuštanja košarkaškog terena. Priznanje Oskara, za kratki animirani film bio je samo početno poglavlje u Brajantovoj post-košarkaškoj karijeri, ipak smrt je neizbežna svima nama, slavnima i nepoznatima, i gotovo uvek „pokuca“ u neočekivano vreme. Tako da nema mnogo toga što možemo učiniti da se pripremo, osim da živimo život smislen i svrsishodan, da li jednoj osobi ili milionima. Malo nas zna ili može da kontroliše uticaj koji imamo na druge. Često, nikada ne saznamo da li smo uticali na nekoga. Kao nastavnik čije je interesovanje za pojedinog učenika promenilo njegov život ili prijatelj čiji je savet došao u pravom trenutku. Odajemo počast onima koji su nas podigli, nadajući se da ćemo i mi biti tu kada  nekome budemo potrebni.

Upravo ovo bila je esencija lika i dela Kobija Brajanta, koji iako nas je prerano napustio (u 41. godinini), iza sebe ostavio nepresušan izvor kako sportske tako i životne motivacije. Na kraju krajeva, verujemo da je „Crna mamba“ i nakon pada helihoptera nastavila da pobeđuje na nekim drugim terenima. Upravo to je i nagovestio u jednoj njegovoj izjavi:  „Sve negativne stvariu životu– pritisak, izazovi su samo prilika da se ja uzdignem.

 

Lesor oborio negativan rekord Evrokupa

Preuzmite android aplikaciju.