Spomenik prirode „Dud na Čenejskom salašu“ Odlukom Skupštine grada Novog Sada stavljen je pod zaštitu davne 1995. godine kao Spomenik prirode III kategorije.
Ovo velelepno stablo koje dostiže visinu od čak 16 metara nalazi se u dvorištu Čenejskog salaša broj 252, a zauzima površinu čija projekcija krošnje iznosi više od 2 ara, dok je ukupna zaštićena površina više od 7 ari.
Dud na Čenejskom salašu jedan je od najstarijih živih predstavnika svoje vrste (Morus alba L.) i najstarije stablo duda na teritoriji grada Novog Sada. Nekada česti dudovi vremenom su posečeni uglavnom u borbi protiv štetnog insekta – dudovca, zbog čega ovaj primerak duda zaslužuje posebnu pažnju kao genetska baza nekada tipične vrste za naše krajeve. Starost stabla se procenjuje na preko 210 godina, a propisane mere zaštite sprovodi JKP ,,Gradsko zelenilo“.
Za stablo duda vezuju se i brojna verovanja, jer u različitim kulturama on predstavlja simbol prirode i rasta, a negde simbolizuje smrt. Veruje se da dud pomaže čoveku da se odbrani od sila tame, a da zaljubljeni uz njegovu pomoć ostvaruju ljubav.
Imajući u vidu da dud poslednji cveta u proleće, ovo stablo u potpunosti opravdava ime svog roda koje je izvedeno od latinske reči ,,mora“ što znači odlaganje, jer dud strpljivo i mudro čeka dok ne prođe i najmanja mogućnost za pojavu mraza. Upravo zbog toga stari Grci su dud posvetili boginji mudrosti Atini.
Više informacija o još jednom predstavniku zaštićenih stabala na teritoriji grada Novog Sada možete da pronađete ovde.
Prema nemačkom predanju, đavo koristi korenje duda za poliranje čizama i zbog toga se ova stabla povezuju sa zlom. Sa druge strane u Kini se dud smatra Svetim drvetom koje povezuje nebo i zemlju, a dudov papir se koristi kao posuđe za davanje ponuda u šintoističkim hramovima.
Dud je često prikazivan i u umetničkim delima, a najpoznatije stablo duda koje krasi slikarsko platno naslikao je Vinsent van Gog u oktobru 1889. godine, nekoliko meseci pred smrt.
Engleski pisac Vilijam Šekspir u komediji ,,San letnje noći“ je predstavio ljubavnu priču Piramusa i Teisbe i njihov dogovoren sastanak upravo pod dudom, ispod čije senke na kraju oboje i stradaju. Njihova krv obojila je bele bobice duda u tamnocrvenu boju, pa se veruje da bobice duda nose simboliku ljubavi do konačnog sjedinjenja u smrt. Dudovi su postali simboli poznatih engleskih pisaca, pa je tako Džon Milton posadio dud na Kembridžu, a Vilijam Šekspir je posadio stablo duda u Stratfordu na Ejvonu.
U srpskoj tradiciji je rašireno verovanje da stablo duda nije dobro za kuću i ukućane, jer ako se žile duda podvuku pod kuću, cela kuća će izumreti, a ogroman dud blizu kuće znači da je kuća odavno opustošena i da niko u njoj ne živi. Nažalost, u kući porodice Kuzmanović, u čijem se dvorištu stablo duda na Čenejskom salašu danas nalazi, posle njihove smrti niko ne živi.
Međutim, s druge strane Karađorđev dud u Smederevu je opovrgnuo sva loša verovanja. Jer ovo stablo staro više od 300 godina predstavlja simbol istorije Smedereva i baš pod ovim stablom 8. novembra 1805. godine turski zapovednik Muharem Guša predao je ključeve grada Smedereva vođi Prvog srpskog ustanka.
Preuzmite android aplikaciju.
