Neke države daju pare građanima direktno iz budžeta, a naša ih dotira preko nižih cena.
Visoke cene gasa i struje težak su teret za sve evropske ekonomije i zbog toga sve države, na ovaj ili onaj način, pomažu građane i privredu da ih plate. Drugim rečima, subvencionišu račune za energiju, mada se to svuda tako zvanično ne zove, kao na primer kod nas. U našem slučaju cene su niske za krajnje potrošače, ali nisu za državu, dok druge zemlje, poput Nemačke, daju građanima direktnu pomoć iz budžeta za tu namenu.
Nemačka je, kako je saopšteno pre nekoliko dana, spremila paket vredan 65 milijardi evra kako bi pomogla stanovništvu da se izbori sa većim troškovima života. Između ostalog, penzioneri i zaposleni će dobiti 300 evra, studenti 200 evra, a sve to da bi mogli da plate visoke račune za energiju.
Vlada će uvesti i niže cene za osnovni nivo potrošnje energije, tako da će potrošači morati da plaćaju više cene tek kada pređu ovaj iznos. U našem slučaju, konkretno na primeru cene struje, građani i privreda je plaćaju manje nego što ona košta.
Predsednik države Aleksandar Vučić je pre nekoliko dana rekao da kod nas građanin plaća struju 41 evro po megavat-satu, a da je proizvodna cena oko 57 evra. „Nas skuplje košta ono što proizvodimo nego što dajemo građanima”, rekao je on. Ceh postaje još veći za udeo uvezene struje koja košta 700 evra po megavat-satu.
Ekonomisti potvrđuju da se kod nas, u slučaju cena struje i gasa, nesumnjivo radi o subvenciji države. Tako Ivan Nikolić, direktor za naučnoistraživački razvoju u Ekonomskom institutu u Beogradu, misli da su naše subvencije koje država daje za energiju, struju i gas, čak izdašnije od Nemačkih ako uzmemo u obzir fiskalni prostor koji oni imaju na raspolaganju, a koji mi. Kod nas je pomoć mereno i prema BDP-u i prema stanovniku mnogo izdašnija nego u Nemačkoj.
Preuzmite android aplikaciju.
