Неке државе дају паре грађанима директно из буџета, а наша их дотира преко нижих цена.
Високе цене гаса и струје тежак су терет за све европске економије и због тога све државе, на овај или онај начин, помажу грађане и привреду да их плате. Другим речима, субвенционишу рачуне за енергију, мада се то свуда тако званично не зове, као на пример код нас. У нашем случају цене су ниске за крајње потрошаче, али нису за државу, док друге земље, попут Немачке, дају грађанима директну помоћ из буџета за ту намену.
Немачка је, како је саопштено пре неколико дана, спремила пакет вредан 65 милијарди евра како би помогла становништву да се избори са већим трошковима живота. Између осталог, пензионери и запослени ће добити 300 евра, студенти 200 евра, а све то да би могли да плате високе рачуне за енергију.
Влада ће увести и ниже цене за основни ниво потрошње енергије, тако да ће потрошачи морати да плаћају више цене тек када пређу овај износ. У нашем случају, конкретно на примеру цене струје, грађани и привреда је плаћају мање него што она кошта.
Председник државе Александар Вучић је пре неколико дана рекао да код нас грађанин плаћа струју 41 евро по мегават-сату, а да је производна цена око 57 евра. „Нас скупље кошта оно што производимо него што дајемо грађанима”, рекао је он. Цех постаје још већи за удео увезене струје која кошта 700 евра по мегават-сату.
Економисти потврђују да се код нас, у случају цена струје и гаса, несумњиво ради о субвенцији државе. Тако Иван Николић, директор за научноистраживачки развоју у Економском институту у Београду, мисли да су наше субвенције које држава даје за енергију, струју и гас, чак издашније од Немачких ако узмемо у обзир фискални простор који они имају на располагању, а који ми. Код нас је помоћ мерено и према БДП-у и према становнику много издашнија него у Немачкој.
Преузмите андроид апликацију.
